31.10.2025
Otvorena izložba „Bajka o pesmi”
Izložba „Bajka o pesmi”, autora Marka Terzića, višeg kustosa kragujevačkog Muzeja „21. oktobar”, otvorena je danas u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije. Reč je o postavci posvećenoj čuvenoj pesmi „Krvava bajka” Desanke Maksimović.
Inicijalni deo izložbe, koju su, povodom obeležavanja 30 godina od smrti čuvene pesnikinje, 2023. godine kreirali ”, Muzej „21. oktobar” i Spomen-park „Kragujevački oktobar - čini 18 panoa koji sublimiraju nastanak, mesto i uticaj ove legendarne pesme na društvene narative nekad i sad.
Na otvaranju su, osim autora Marka Terzića, govorili su Marijana Stanković, direktorka Spomen parka Kragujevački oktobar i sestrić Desanke Maksimović Branislav Milakara kao i Jelena Knežević, načelnik Galerije Doma Vojske Srbije, koja je, uz reči dobrodošlice, podsetila na višedecenijsku plodonosnu saradnju Medija centra „Odbrana“ i Muzeja „21. oktobar”.
Prema njenim rečima, osim izložbi, dve institucije povezuju povezanost zbirki, kao i tematike, jer se u umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije nalaze radovi umetnika nastali posle Drugog svetskog rata na temu Narodnooslobodilačke borbe.
- Borba, stradanje i herojstvo našeg naroda predstavljeni su na delima koja se čuvaju u našoj umetničkoj zbirci, što nas povezuje s Muzejem, ali to čini i sam prostor u kome se nalazimo. Dom Vojske Srbije je svojevrsni spomenik kulture ali i, što malo ljudi zna, i memorijal, jer je ispod nas tokom Drugog svetskog rata bio tamnički prostor, u okviru zgrade koju je kao koristila komanda Gestapa za jugoistočni Balkan. I naš cilj je da u budućnosti taj prostor bude memorijalni, rekla je načelnica Galerije Doma Vojske Srbije Jelena Knežević.
Direktorka Spomen parka Kragujevački oktobar Marijana Stanković zahvalila je Medija centru „Odbrana“ na prilici da prestonička publika, posle dve godine od otvaranja u Kragujevcu, vidi ovu izložbu kao svojevrsnu „odu“ legatu koji je čuvena pesnikinja ostavila Ustanovi i gradu, a to je pesma Krvava bajka.
- To je prvo delo posvećeno žrtvama zločinu u Kragujevcu, a zamisao autora izložbe je bila da prikaže kolika je bila uloga ove pesme u čuvanju sećanja na žrtve, prevashodno na đake i decu, i koliko nam je pomogla u širenju naše misije, da pričamo o tom zločinu i tragediji kako se nikad više ne bi ponovila.
Tokom vrlo inspirativnog obraćanja, autor izložbe viši kustos Marko Terzić, govorio je o motivima koji su doveli do nastanka postavke, čija je misija da podseti ali i da postavi pitanja, čiji značaj korespondira sa poimanjem moći umetnosti kao fenomena stvarnosti.
- Može li umetnost zaista da utiče na društvo, ili je takav uticaj slučajan i u vezi je se veličinom umetnika. Zaista nisam našao puno primera u kojima umetnost zastupa ovako strašne događaje na adekvatan način, odnosno da je umetnost čak poznatija nego sam događaj, rekao je Terzić i konstatovao da je Krvava bajka veoma poznata, ne samo u našem okruženju.
Prema njegovim rečima, svojevrsna „pikanterija“ izložbe je i originalni sanduk u kome je Krvava bajka, odmah nakon što je napisana, sakrivena.
- Krvava bajka je „beogradska pesma“. Nastaje par dana nakon streljanja u Kragujevcu, nakon što pesnikinja na Zelenom vencu čuje nepoznatog čoveka koji naglas kuka i ona, deleći njegovo osećanje, odlazi kući i piše Krvavu bajku. Sakrila je u sanduk, ispod naslage posteljine, i čekala oslobođenje da bi pesma bila štampana, rekao je autor izložbe viši kustos Marko Terzić.
Sestrić Desanke Maksimović Branislav Milakara, istakao je da bi „Desanki bilo veoma drago što se ova izložba dešava u Domu Vojske, jer je vojsku uvek doživljavala kao simbol patriotizma“.
- Ipak, Krvava bajka nije rodoljubiva pesma, ona nadilazi rodoljublje čovekoljubljem. Ona je zapravo simbol bola, kao Gernika čuvenog Pikasa. Ona je izrečena u jednom setnom tonu, ali na kraju, kada se sve doživi, ona izaziva jarost i bes, i treba je iskoristiti kao „meku moć“ našeg naroda protiv napada na naše biće, rekao je Branislav Milakara, koji je iskoristio priliku da ispriča nešto od ličnih anegdota iz detinjstva koje se odnose na slavnu pesnikinju.
Izložbu „Bajka o pesmi” čine i originalni lični predmeti Desanke Maksimović, zatim komercijalni artefakti na kojima se koristi njen lik, kao i fotografije iz različitih perioda njenog života.
Nek bude spomenuto da će posetioci Male galerije do 22. novembra moći da vide i portret Desanke Maksimović, ulje na platnu, rad Vase Pomorišca iz 1940. godine, koji se danas nalazi u posedu porodice pesnikinje.
Inicijalni deo izložbe, koju su, povodom obeležavanja 30 godina od smrti čuvene pesnikinje, 2023. godine kreirali ”, Muzej „21. oktobar” i Spomen-park „Kragujevački oktobar - čini 18 panoa koji sublimiraju nastanak, mesto i uticaj ove legendarne pesme na društvene narative nekad i sad.
Na otvaranju su, osim autora Marka Terzića, govorili su Marijana Stanković, direktorka Spomen parka Kragujevački oktobar i sestrić Desanke Maksimović Branislav Milakara kao i Jelena Knežević, načelnik Galerije Doma Vojske Srbije, koja je, uz reči dobrodošlice, podsetila na višedecenijsku plodonosnu saradnju Medija centra „Odbrana“ i Muzeja „21. oktobar”.
Prema njenim rečima, osim izložbi, dve institucije povezuju povezanost zbirki, kao i tematike, jer se u umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije nalaze radovi umetnika nastali posle Drugog svetskog rata na temu Narodnooslobodilačke borbe.
- Borba, stradanje i herojstvo našeg naroda predstavljeni su na delima koja se čuvaju u našoj umetničkoj zbirci, što nas povezuje s Muzejem, ali to čini i sam prostor u kome se nalazimo. Dom Vojske Srbije je svojevrsni spomenik kulture ali i, što malo ljudi zna, i memorijal, jer je ispod nas tokom Drugog svetskog rata bio tamnički prostor, u okviru zgrade koju je kao koristila komanda Gestapa za jugoistočni Balkan. I naš cilj je da u budućnosti taj prostor bude memorijalni, rekla je načelnica Galerije Doma Vojske Srbije Jelena Knežević.
Direktorka Spomen parka Kragujevački oktobar Marijana Stanković zahvalila je Medija centru „Odbrana“ na prilici da prestonička publika, posle dve godine od otvaranja u Kragujevcu, vidi ovu izložbu kao svojevrsnu „odu“ legatu koji je čuvena pesnikinja ostavila Ustanovi i gradu, a to je pesma Krvava bajka.
- To je prvo delo posvećeno žrtvama zločinu u Kragujevcu, a zamisao autora izložbe je bila da prikaže kolika je bila uloga ove pesme u čuvanju sećanja na žrtve, prevashodno na đake i decu, i koliko nam je pomogla u širenju naše misije, da pričamo o tom zločinu i tragediji kako se nikad više ne bi ponovila.
Tokom vrlo inspirativnog obraćanja, autor izložbe viši kustos Marko Terzić, govorio je o motivima koji su doveli do nastanka postavke, čija je misija da podseti ali i da postavi pitanja, čiji značaj korespondira sa poimanjem moći umetnosti kao fenomena stvarnosti.
- Može li umetnost zaista da utiče na društvo, ili je takav uticaj slučajan i u vezi je se veličinom umetnika. Zaista nisam našao puno primera u kojima umetnost zastupa ovako strašne događaje na adekvatan način, odnosno da je umetnost čak poznatija nego sam događaj, rekao je Terzić i konstatovao da je Krvava bajka veoma poznata, ne samo u našem okruženju.
Prema njegovim rečima, svojevrsna „pikanterija“ izložbe je i originalni sanduk u kome je Krvava bajka, odmah nakon što je napisana, sakrivena.
- Krvava bajka je „beogradska pesma“. Nastaje par dana nakon streljanja u Kragujevcu, nakon što pesnikinja na Zelenom vencu čuje nepoznatog čoveka koji naglas kuka i ona, deleći njegovo osećanje, odlazi kući i piše Krvavu bajku. Sakrila je u sanduk, ispod naslage posteljine, i čekala oslobođenje da bi pesma bila štampana, rekao je autor izložbe viši kustos Marko Terzić.
Sestrić Desanke Maksimović Branislav Milakara, istakao je da bi „Desanki bilo veoma drago što se ova izložba dešava u Domu Vojske, jer je vojsku uvek doživljavala kao simbol patriotizma“.
- Ipak, Krvava bajka nije rodoljubiva pesma, ona nadilazi rodoljublje čovekoljubljem. Ona je zapravo simbol bola, kao Gernika čuvenog Pikasa. Ona je izrečena u jednom setnom tonu, ali na kraju, kada se sve doživi, ona izaziva jarost i bes, i treba je iskoristiti kao „meku moć“ našeg naroda protiv napada na naše biće, rekao je Branislav Milakara, koji je iskoristio priliku da ispriča nešto od ličnih anegdota iz detinjstva koje se odnose na slavnu pesnikinju.
Izložbu „Bajka o pesmi” čine i originalni lični predmeti Desanke Maksimović, zatim komercijalni artefakti na kojima se koristi njen lik, kao i fotografije iz različitih perioda njenog života.
Nek bude spomenuto da će posetioci Male galerije do 22. novembra moći da vide i portret Desanke Maksimović, ulje na platnu, rad Vase Pomorišca iz 1940. godine, koji se danas nalazi u posedu porodice pesnikinje.
FOTO GALERIJA
