31.10.2025
Отворена изложба „Бајка о песми”
Изложба „Бајка о песми”, аутора Марка Терзића, вишег кустоса крагујевачког Музеја „21. октобар”, отворена је данас у Малој галерији Дома Војске Србије. Реч је о поставци посвећеној чувеној песми „Крвава бајка” Десанке Максимовић.
Иницијални део изложбе, коју су, поводом обележавања 30 година од смрти чувене песникиње, 2023. године креирали, Музеј „21. октобар” и Спомен-парк "Крагујевачки октобар" - чини 18 паноа који сублимирају настанак, место и утицај ове легендарне песме на друштвене наративе некад и сад.
На отварању су, осим аутора Марка Терзића, говорили Маријана Станковић, директорка Спомен-парка "Крагујевачки октобар" и сестрић Десанке Максимовић Бранислав Милакара као и Јелена Кнежевић, начелник Галерије Дома Војске Србије, која је, уз речи добродошлице, подсетила на вишедеценијску плодоносну сарадњу Медија центра „Одбрана“ и Музеја „21. октобар”.
Према њеним речима, осим изложби, две институције повезују повезаност збирки, као и тематике, јер се у уметничкој збирци Дома Војске Србије налазе радови уметника настали после Другог светског рата на тему Народноослободилачке борбе.
- Борба, страдање и херојство нашег народа представљени су на делима која се чувају у нашој уметничкој збирци, што нас повезује с Музејом, али то чини и сам простор у коме се налазимо. Дом Војске Србије је својеврсни споменик културе али и, што мало људи зна, и меморијал, јер је испод нас током Другог светског рата био тамнички простор, у оквиру зграде коју је користила команда Гестапоа за југоисточни Балкан. И наш циљ је да у будућности тај простор буде меморијални, рекла је начелница Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић.
Директорка Спомен парка Крагујевачки октобар Маријана Станковић захвалила је Медија центру „Одбрана“ на прилици да престоничка публика, после две године од отварања у Крагујевцу, види ову изложбу као својеврсну „оду“ легату који је чувена песникиња оставила Установи и граду, а то је песма Крвава бајка.
- То је прво дело посвећено жртвама злочина у Крагујевцу, а замисао аутора изложбе је била да прикаже колика је била улога ове песме у чувању сећања на жртве, превасходно на ђаке и децу, и колико нам је помогла у ширењу наше мисије, да причамо о том злочину и трагедији како се никад више не би поновила.
Током врло инспиративног обраћања, аутор изложбе виши кустос Марко Терзић, говорио је о мотивима који су довели до настанка поставке, чија је мисија да подсети али и да постави питања, чији значај кореспондира са поимањем моћи уметности као феномена стварности.
- Може ли уметност заиста да утиче на друштво, или је такав утицај случајан и у вези је се величином уметника. Заиста нисам нашао пуно примера у којима уметност заступа овако страшне догађаје на адекватан начин, односно да је уметност чак познатија него сам догађај, рекао је Терзић и констатовао да је Крвава бајка веома позната, не само у нашем окружењу.
Према његовим речима, својеврсна „пикантерија“ изложбе је и оригинални сандук у коме је Крвава бајка, одмах након што је написана, сакривена.
- Крвава бајка је „београдска песма“. Настаје пар дана након стрељања у Крагујевцу, након што песникиња на Зеленом венцу чује непознатог човека који наглас кука и она, делећи његово осећање, одлази кући и пише Крваву бајку. Сакрила је у сандук, испод наслаге постељине, и чекала ослобођење да би песма била штампана, рекао је аутор изложбе виши кустос Марко Терзић.
Сестрић Десанке Максимовић Бранислав Милакара, истакао је да би „Десанки било веома драго што се ова изложба дешава у Дому Војске, јер је војску увек доживљавала као симбол патриотизма“.
- Ипак, Крвава бајка није родољубива песма, она надилази родољубље човекољубљем. Она је заправо симбол бола, као Герника чувеног Пикаса. Она је изречена у једном сетном тону, али на крају, када се све доживи, она изазива јарост и бес, и треба је искористити као „меку моћ“ нашег народа против напада на наше биће, рекао је Бранислав Милакара, који је искористио прилику да исприча нешто од личних анегдота из детињства које се односе на славну песникињу.
Изложбу „Бајка о песми” чине и оригинални лични предмети Десанке Максимовић, затим комерцијални артефакти на којима се користи њен лик, као и фотографије из различитих периода њеног живота.
Нек буде споменуто да ће посетиоци Мале галерије до 22. новембра моћи да виде и портрет Десанке Максимовић, уље на платну, рад Васе Поморишца из 1940. године, који се данас налази у поседу породице песникиње.
Иницијални део изложбе, коју су, поводом обележавања 30 година од смрти чувене песникиње, 2023. године креирали, Музеј „21. октобар” и Спомен-парк "Крагујевачки октобар" - чини 18 паноа који сублимирају настанак, место и утицај ове легендарне песме на друштвене наративе некад и сад.
На отварању су, осим аутора Марка Терзића, говорили Маријана Станковић, директорка Спомен-парка "Крагујевачки октобар" и сестрић Десанке Максимовић Бранислав Милакара као и Јелена Кнежевић, начелник Галерије Дома Војске Србије, која је, уз речи добродошлице, подсетила на вишедеценијску плодоносну сарадњу Медија центра „Одбрана“ и Музеја „21. октобар”.
Према њеним речима, осим изложби, две институције повезују повезаност збирки, као и тематике, јер се у уметничкој збирци Дома Војске Србије налазе радови уметника настали после Другог светског рата на тему Народноослободилачке борбе.
- Борба, страдање и херојство нашег народа представљени су на делима која се чувају у нашој уметничкој збирци, што нас повезује с Музејом, али то чини и сам простор у коме се налазимо. Дом Војске Србије је својеврсни споменик културе али и, што мало људи зна, и меморијал, јер је испод нас током Другог светског рата био тамнички простор, у оквиру зграде коју је користила команда Гестапоа за југоисточни Балкан. И наш циљ је да у будућности тај простор буде меморијални, рекла је начелница Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић.
Директорка Спомен парка Крагујевачки октобар Маријана Станковић захвалила је Медија центру „Одбрана“ на прилици да престоничка публика, после две године од отварања у Крагујевцу, види ову изложбу као својеврсну „оду“ легату који је чувена песникиња оставила Установи и граду, а то је песма Крвава бајка.
- То је прво дело посвећено жртвама злочина у Крагујевцу, а замисао аутора изложбе је била да прикаже колика је била улога ове песме у чувању сећања на жртве, превасходно на ђаке и децу, и колико нам је помогла у ширењу наше мисије, да причамо о том злочину и трагедији како се никад више не би поновила.
Током врло инспиративног обраћања, аутор изложбе виши кустос Марко Терзић, говорио је о мотивима који су довели до настанка поставке, чија је мисија да подсети али и да постави питања, чији значај кореспондира са поимањем моћи уметности као феномена стварности.
- Може ли уметност заиста да утиче на друштво, или је такав утицај случајан и у вези је се величином уметника. Заиста нисам нашао пуно примера у којима уметност заступа овако страшне догађаје на адекватан начин, односно да је уметност чак познатија него сам догађај, рекао је Терзић и констатовао да је Крвава бајка веома позната, не само у нашем окружењу.
Према његовим речима, својеврсна „пикантерија“ изложбе је и оригинални сандук у коме је Крвава бајка, одмах након што је написана, сакривена.
- Крвава бајка је „београдска песма“. Настаје пар дана након стрељања у Крагујевцу, након што песникиња на Зеленом венцу чује непознатог човека који наглас кука и она, делећи његово осећање, одлази кући и пише Крваву бајку. Сакрила је у сандук, испод наслаге постељине, и чекала ослобођење да би песма била штампана, рекао је аутор изложбе виши кустос Марко Терзић.
Сестрић Десанке Максимовић Бранислав Милакара, истакао је да би „Десанки било веома драго што се ова изложба дешава у Дому Војске, јер је војску увек доживљавала као симбол патриотизма“.
- Ипак, Крвава бајка није родољубива песма, она надилази родољубље човекољубљем. Она је заправо симбол бола, као Герника чувеног Пикаса. Она је изречена у једном сетном тону, али на крају, када се све доживи, она изазива јарост и бес, и треба је искористити као „меку моћ“ нашег народа против напада на наше биће, рекао је Бранислав Милакара, који је искористио прилику да исприча нешто од личних анегдота из детињства које се односе на славну песникињу.
Изложбу „Бајка о песми” чине и оригинални лични предмети Десанке Максимовић, затим комерцијални артефакти на којима се користи њен лик, као и фотографије из различитих периода њеног живота.
Нек буде споменуто да ће посетиоци Мале галерије до 22. новембра моћи да виде и портрет Десанке Максимовић, уље на платну, рад Васе Поморишца из 1940. године, који се данас налази у поседу породице песникиње.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
