19.12.2025
Svet Vidosave Kovačević na izložbi u Domu Vojske Srbije
Izložba „Bilo jednom u Beogradu... Svet Vidosave Kovačević“, prva samostalna retrospektivna postavka radova pomenute umetnice u glavnom gradu, otvorena je sinoć u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Nastala kao proizvod saradnje Medija centra „Odbrana“ i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog iz Novog Sada, ova izložba pred publiku iznosi dela jedne od najdarovitijih srpskih slikarki, iz prve generacije naših umetnica školovanih u inostranstvu.
Na početku događaja posetioce je pozdravio direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik docent dr. Miljan Milkić, naglasivši da postavka nije samo retrospektiva rada autorke, već i priča o predratnom Beogradu i ambicijama generacije koje su ratovi i bolesti prekinuli u punom jeku.
– Kroz Vidosavine slike mi ne posmatramo samo lica i predele, mi vidimo i duh jednog vremena koje je težilo Evropi i modernosti. Stručni tim ove izložbe uložio je veliki trud da nam približi umetnički i lični opus Vidosave Kovačević, koji nas podseća da umetnost nema rok trajanja i da prava vrednost uvek nađe put do publike, makar i decenijama kasnije – istakao je direktor MC „Odbrana“.
Iako je njeno stvaralaštvo trajalo svega nekoliko godina, Kovačevićeva je ostavila neizbrisivi trag u srpskoj istoriji umetnosti. Njeni radovi, nastali u doba postepenog napuštanja akademskih pravila slikarstva i nastanka raznolikih avangardnih pokreta, predstavljaju potvrdu takozvanog prelaznog perioda u umetnosti evropskog i srpskog građanskog modernizma, naglasila je načelnica Galerije Doma Vojske Srbije Jelene Knežević. Radi što potpunijeg prikaza opusa umetnice, ova postavka, kaže Kneževićeva, obuhvata sva njena dostupna dela, sačuvana u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Narodnom muzeju Srbije, Muzeju grada Beograda, Galeriji Matice srpske, Narodnom muzeju Valjevo, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”, ali i kod njenih naslednika i kolekcionara.
– Pored više od sto slikarkinih dela, izložba obuhvata i raznovrsne predmete iz porodične zaostavštine i muzejskih zbirki, koji doprinose boljem razumevanju umetnicinog neposrednog okruženja, smeštajući je u društveni kontekst beogradske građanske sredine s kraja 19. i početka 20. veka. Veliku zahvalnost da izložba ugleda svetlost dana u ovom obimu dugujemo nasledniku porodice Kovačević, Siniši Vlajkoviću – naglasila je Jelena Knežević najavivši slikarkinog naslednika.
Prema rečima Siniše Vlajkovića, na pomenutoj izložbi publika stoji pred krošnjama drveta koje su pre više od 60 godina posadili diplomata i kolekcionar Pavle Beljanski i slikarkina sestra Milica Rakić, kada su započeli uvođenje likovnog stvaralaštva Vidosave Kovačević u kanon istorije modernog srpskog slikarstva.
– Ovde, na mestu gde je pre nešto više od jednog veka Vidosava sa bratom sestrama i prijateljima dolazila na klizanje i tenis, prisustvujemo smotri kompletnog njenog stvaralačkog opusa – pojasnio je Vlajković, aludirajući na sportske terene koji su se nalazili na mestu današnjeg Doma Vojske.
Govor v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Radovana Jokića pročitala je viša kustoskinja te zbirke Jasmina Jakšić Subić, objasnivši da je prošlo četvrt veka od kada su oni organizovali prvu izložbu Vidosave Kovačević prema nagrađenom diplomskom radu Tijane Palkovljević Bugarski.
– Zahvaljujući Pavlu Beljanskom i njegovom istančanom ukusu, mi u Spomen-zbirci se svakodnevno susrećemo sa stvaralaštvom ove rano preminule studentkinje slikarstva. Njena dela navode nas da razmišljamo o tome koje bi sve domete njena umetnička nadarenost mogla da dosegne, da je imala više vremena da stvara i razvija svoj raskošan talenat – prenela je kustoskinja reči Radovana Jokića.
Spomen-zbirka priprema i monografiju o Vidosavi Kovačević, a autor tog izdanja prof. dr Igor Borozan je, otvarajući izložbu, naglasio da se, stojeći pred izloženim slikama, sada samo potvrđuje ono što je o umetnici bilo poznato: da je bila nosilac modernih slikarskih shvatanja u srpskoj sredini.
– U poslednjem segmentu posvećenom njenoj porodici i nacionalnom etosu osećamo da kada spojimo formalni modernizam i sadržinski duh liberalnog, nacionalnog srpskog građanstva mi dobijamo Vidosavu Kovačević. I ne samo nju nego i Nadeždu Petrović i mnoge druge kulturne delatnike tog vremena. S pravom se konstatuje da je Vidosava prerano umrla da se njen razvojni put nije manifestovao u potpunosti zbog kratkoće života i da bi on kulminirao u međuratnom dobu. To je nesumnjivo tačno, ali kada pogledamo njen opus i broj dela možemo da kažemo da je ona ostavila sasvim dovoljno. To i po kvalitetu i broju dela pokazuje i ova izložba – naglasio je prof. dr Borozan.
Izložbu, čiju su realizaciju omogućili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo odbrane, posetioci mogu pogledati do 28. januara 2026. godine, a tokom njenog trajanja i čuti stručna predavanja koja će dodatno rasvetliti stvaralački svet ove umetnice.
Foto: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
Na početku događaja posetioce je pozdravio direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik docent dr. Miljan Milkić, naglasivši da postavka nije samo retrospektiva rada autorke, već i priča o predratnom Beogradu i ambicijama generacije koje su ratovi i bolesti prekinuli u punom jeku.
– Kroz Vidosavine slike mi ne posmatramo samo lica i predele, mi vidimo i duh jednog vremena koje je težilo Evropi i modernosti. Stručni tim ove izložbe uložio je veliki trud da nam približi umetnički i lični opus Vidosave Kovačević, koji nas podseća da umetnost nema rok trajanja i da prava vrednost uvek nađe put do publike, makar i decenijama kasnije – istakao je direktor MC „Odbrana“.
Iako je njeno stvaralaštvo trajalo svega nekoliko godina, Kovačevićeva je ostavila neizbrisivi trag u srpskoj istoriji umetnosti. Njeni radovi, nastali u doba postepenog napuštanja akademskih pravila slikarstva i nastanka raznolikih avangardnih pokreta, predstavljaju potvrdu takozvanog prelaznog perioda u umetnosti evropskog i srpskog građanskog modernizma, naglasila je načelnica Galerije Doma Vojske Srbije Jelene Knežević. Radi što potpunijeg prikaza opusa umetnice, ova postavka, kaže Kneževićeva, obuhvata sva njena dostupna dela, sačuvana u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Narodnom muzeju Srbije, Muzeju grada Beograda, Galeriji Matice srpske, Narodnom muzeju Valjevo, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović”, ali i kod njenih naslednika i kolekcionara.
– Pored više od sto slikarkinih dela, izložba obuhvata i raznovrsne predmete iz porodične zaostavštine i muzejskih zbirki, koji doprinose boljem razumevanju umetnicinog neposrednog okruženja, smeštajući je u društveni kontekst beogradske građanske sredine s kraja 19. i početka 20. veka. Veliku zahvalnost da izložba ugleda svetlost dana u ovom obimu dugujemo nasledniku porodice Kovačević, Siniši Vlajkoviću – naglasila je Jelena Knežević najavivši slikarkinog naslednika.
Prema rečima Siniše Vlajkovića, na pomenutoj izložbi publika stoji pred krošnjama drveta koje su pre više od 60 godina posadili diplomata i kolekcionar Pavle Beljanski i slikarkina sestra Milica Rakić, kada su započeli uvođenje likovnog stvaralaštva Vidosave Kovačević u kanon istorije modernog srpskog slikarstva.
– Ovde, na mestu gde je pre nešto više od jednog veka Vidosava sa bratom sestrama i prijateljima dolazila na klizanje i tenis, prisustvujemo smotri kompletnog njenog stvaralačkog opusa – pojasnio je Vlajković, aludirajući na sportske terene koji su se nalazili na mestu današnjeg Doma Vojske.
Govor v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Radovana Jokića pročitala je viša kustoskinja te zbirke Jasmina Jakšić Subić, objasnivši da je prošlo četvrt veka od kada su oni organizovali prvu izložbu Vidosave Kovačević prema nagrađenom diplomskom radu Tijane Palkovljević Bugarski.
– Zahvaljujući Pavlu Beljanskom i njegovom istančanom ukusu, mi u Spomen-zbirci se svakodnevno susrećemo sa stvaralaštvom ove rano preminule studentkinje slikarstva. Njena dela navode nas da razmišljamo o tome koje bi sve domete njena umetnička nadarenost mogla da dosegne, da je imala više vremena da stvara i razvija svoj raskošan talenat – prenela je kustoskinja reči Radovana Jokića.
Spomen-zbirka priprema i monografiju o Vidosavi Kovačević, a autor tog izdanja prof. dr Igor Borozan je, otvarajući izložbu, naglasio da se, stojeći pred izloženim slikama, sada samo potvrđuje ono što je o umetnici bilo poznato: da je bila nosilac modernih slikarskih shvatanja u srpskoj sredini.
– U poslednjem segmentu posvećenom njenoj porodici i nacionalnom etosu osećamo da kada spojimo formalni modernizam i sadržinski duh liberalnog, nacionalnog srpskog građanstva mi dobijamo Vidosavu Kovačević. I ne samo nju nego i Nadeždu Petrović i mnoge druge kulturne delatnike tog vremena. S pravom se konstatuje da je Vidosava prerano umrla da se njen razvojni put nije manifestovao u potpunosti zbog kratkoće života i da bi on kulminirao u međuratnom dobu. To je nesumnjivo tačno, ali kada pogledamo njen opus i broj dela možemo da kažemo da je ona ostavila sasvim dovoljno. To i po kvalitetu i broju dela pokazuje i ova izložba – naglasio je prof. dr Borozan.
Izložbu, čiju su realizaciju omogućili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo odbrane, posetioci mogu pogledati do 28. januara 2026. godine, a tokom njenog trajanja i čuti stručna predavanja koja će dodatno rasvetliti stvaralački svet ove umetnice.
Foto: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog
FOTO GALERIJA
