„Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878“ у Галерији Дома Војске Србије
Међуопштинско и историјски архив Чачак у сарадњи са Медија центром „Одбрана” и Војним архивом организује изложбу поводом 150 година од почетка српско – турских ратова под називом „Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878” која ће бити отворена 7. маја 2026. године у 13 часова у Великој галерији Дома Војске Србије „Београд“ и трајаће до 24. јуна 2026. године.
Изложба „Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878” је изложба архивског и документарног материјала. Архивска грађа за историју ратова Србије 1876–1878. била је изложена пропадању већ у току ратних операција. Пуковник Љубомир Ивановић је крајем 1876. тражио од официра да Главном генералштабу доставе своје ратне белешке. Начелник Историјског одељења пуковник Јован Драгашевић позивао је „командантe, командире и вође засебних оделења, да шаљу за тадашњи Ратник опис рада оних одреда и одељења, којим су у последња два рата командовали”. Скромни резултати рада Историјског одељења на прикупљању архивске грађе о учешћу Ибарске војске у српско-турским ратовима огледају се и у малом броју докумената (Књига извештаја са границе за 1876. годину и нешто операцијских аката). Ова околност донекле је ублажена сачуваном персоналном грађом официра и објављеним прилозима учесника догађаја у часопису Ратник. Захваљујући рукописним заоставштинама генерала Јована Мишковића (Неготин, 1844 – Београд, 1908), мајора Стојана Николајевића (Звездан, Баљевац, 1837 – Београд, 1894) и учитеља цртања Димитрија Мите Петровића (Београд, 1852– Београд, 1911) употпуњена је слика рата.
Изложбом се стављају на увид јавности битна документа и архивалије, која се данас чувају и баштине у Архиву града Чачка, снажан допринос самој изложби дао је својом грађом и Војни архив у Београду.
Изложба „Ратови за независност Кнежевине Србије 1876-1878” је изложба архивског и документарног материјала. Архивска грађа за историју ратова Србије 1876–1878. била је изложена пропадању већ у току ратних операција. Пуковник Љубомир Ивановић је крајем 1876. тражио од официра да Главном генералштабу доставе своје ратне белешке. Начелник Историјског одељења пуковник Јован Драгашевић позивао је „командантe, командире и вође засебних оделења, да шаљу за тадашњи Ратник опис рада оних одреда и одељења, којим су у последња два рата командовали”. Скромни резултати рада Историјског одељења на прикупљању архивске грађе о учешћу Ибарске војске у српско-турским ратовима огледају се и у малом броју докумената (Књига извештаја са границе за 1876. годину и нешто операцијских аката). Ова околност донекле је ублажена сачуваном персоналном грађом официра и објављеним прилозима учесника догађаја у часопису Ратник. Захваљујући рукописним заоставштинама генерала Јована Мишковића (Неготин, 1844 – Београд, 1908), мајора Стојана Николајевића (Звездан, Баљевац, 1837 – Београд, 1894) и учитеља цртања Димитрија Мите Петровића (Београд, 1852– Београд, 1911) употпуњена је слика рата.
Изложбом се стављају на увид јавности битна документа и архивалије, која се данас чувају и баштине у Архиву града Чачка, снажан допринос самој изложби дао је својом грађом и Војни архив у Београду.
