У Дому Војске Србије цртежи и слике великог формата Зорана Ивановића

У Дому Војске Србије цртежи и слике великог формата Зорана Ивановића.

Радови представљани на Париском салону, бијеналима у Фихтаху и још многим познатим европским уметничким кутцима, обједињени у изложби „Чувари породичног стабла” сликара Зорана Ивановића, од вечерас су пред домаћу јавност изложени у Великој галерији Дома Војске Србије „Београд”. Са више од 80 дела уметник се, после тачно двадесет година, овом изложбом вратио београдској публици, пред којом се није појављивао након последње самосталне поставке цртежа великог формата у Галерији „Прогрес”.

Пожелевши публици да ужива у радовима чудноватог света Зорана Ивановића, начелник Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић је истакла да је у простору Министарства одбране приказан циклус састављен од више од 35 слика и цртежа великог формата, са потпуно новим изразом три-де цртежа, али и неколико дела која су инспирисана просторним сликарством.



Мали, али значајан део изложбе чине и лични уметникови предмети изложени у витринама. Зорана Ивановића инспиришу природа, породично стабло, преци и дом, што се јасно може и видети на поставци. Добитник је награде Златно перо Београда 1977. и 1988, Плакете УЛУПУДС-а и прве награде за цртеж Легата Љубице Филиповић у Крагујевцу 2010. године. За цртеж из фондације принца Ренијеа III од Монака на изложби савремене уметности 1987. добио је Гран-при Монте Карла. Галерија „Reference” из   Париза одабрала га је за изложбу „Највећи мајстори данашњице” 2009, а галерија „Swiss Art Space” доделила му је награду за еротски цртеж 2015. и 2016. године. Коаутор је првог званичног мозаика који је породица Ивановић израдила за манастир Хиландар, у питању је икона Светог краља Милутина поводом 700 година од његовог упокојења. Поред сликарства, бави се и књижевним радом – појаснила је начелник Кнежевић и додала да је аутор, пореклом из околине Пећи, сликарство завршио на Факултету примењених уметности у Београду, док је предавао на Катедри за зидно сликарство, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.



Захваливши се публици, Зоран Ивановић објаснио је да назив изложбе „Чувари породичног стабла” представља његову преокупацију коју је стекао док је још као ученик школе у Пећи стално посећивао манастир Дечани.



Мој деда ме је за Велику Госпоину, 28. августа, водио у тај манастир, ухватио би ме за руку и показао фреску на самом улазу у светињу са десне стране, говоривши: „Видиш, сине мој, овде је лоза Немањића, да знаш да наша породица потиче од Вукана Немањића”. Све је почело из тих дана, од тог чаробног породичног стабла и лозе Немањића које се грана, све то ме је фасцинирало и задржало се с мишљу како да представим све то. Почело је из неких чуда, која сам осетио као мали гледајући замрзнуте прозоре и игру мразарија по њима. Све те нејасне форме су ме опчињавале и ја сам својим прстићем дечачким покушавао да то отопим. Био је то први пут да сам своју топлину и дух унео у неко стваралачко дело, а та чудеса су се у мени задржала до данас. Надам се да ће вас нешто са ових мојих слика дирнути и да ће нека вибрација позитивно утицати на вас.



Сем слика, посетиоци ће до затварања изложбе 25. октобра,моћи да погледају и уметников мобилијар из атељеа, бележнице, и друге занимљивости са уметничког стола.