03.12.2012
Изложба радова Василија Поповића Цица
Излож
ба радова Василија Поповића Цица "Карикатуриста у рату 1941-1945", коју је испратила и промоција монографије „Василије Поповић Цицо“ о познатом македонском сликару, карикатуристи и сценографу, отворена је вечерас у Малој галерији Дома Војске Србије.Поставку, чији су аутори Љубица Дабић и Наташа Томић, кустоси Војног музеја, чини тридесет карикатура, од којих је пет оригиналних радова, као и свеске са оригиналним цртежима, фотографије, књижице и писма уметника.
О делу Василија Поповића Цица говорили су др Ирина Суботић, историчар уметности и рецезент књиге, Љиљана Ћинкул, директор Галерије Графичког колектива, Љубица Дабић, виши кустос Војног музеја и Гордана Поповић Васић, ћерка уметника и уредник монографије.
„
На овом подухвату сарађивали су Војни музеј, Галерија Графичког колектива, Медија центар „Одбрана“, а ништа од овога не би било могуће без подршке породице уметника, пре свега његове ћерке Гордане Поповић Васић која је у засотавштини брижљиво чувала свеске са карикатурама и цртежима свога оца. Верујем да смо се овако одужили Василију Поповићу.“, истакао је директор Медија центра „Одбрана“ потпуковник Славољуб Марковић, пожеливши добродошлицу гостима на изложбу, која према његовим речима потврђује уметнички и изложбени концепт те институције.„Књига коју вечерас промовишемо има задатак, не само да прикаже македонску културу којој је он припадао, већ и да покаже како је уметник својој судбином, радом, интересовањима и присуством карактеристичан представник Балкана. Управо на његовим карикатурама видимо колико оне одишу духом времена, не само по садржају, већ и по начину на који их је цртао. Оне су показатељ времена и аутономне личности једног уметника, и имају ноту критике, која настоји да суморан живот учини нешто лакшим.“, истакла је др Ирина Суботић, настојећи да посетиоцима изложбе приближи живот и рад познатог карикатуристе.
„Д
уг је породице, али и наше, као и македонске средине да се овај доајен ове визуелне културе представи на начин на који заслужује. У његовом стваралаштву кључна реч је цртеж, јер је, пре свега Василије Поповић био врстан цртач. Због тога му је и било једноставно да прелази из једног жанра у други – од цртежа, преко карикатуре до сценографије.“, рекла је директорка Галерије Графичког колектива напомињући да су аутори успели у замисли да изложбом и књигом одговоре на питање о развоју и формирању уметника, његовим узорима и кључним моментима стваралаштва.Љубица Дабић, виши кустос Војног музеја, говорила је о инспирацији у стваралаштву уметника, истакавши да је језик карикатура универзалан и лаконски, и да га подједнако лако разумеју људи са свих крајева света.
„Још у први
м данима рата, Василије Поповић је као потпоручник Војске Краљевине Југославије заробљен од стране немаца и одведен у логор. У заробљеништву је створио серију успелих и занимљивих карикатура које приказују високе официре немачке војске, али и обичне војнике. Већ тада је у центар свог ставаралаштва поставио човека са свим врлинама и манама. Осим мотивима из заробљеништва, Цицо је део стваралаштва посветио и карикатурама инспирисаним бугарском окупацијом, на којима критикује неприхватљиве особине појединаца, група и друштвених појава. Значајан део уметниковог рада односи се и на критику бораца народноослободилачког рата и политичара, што је за оно време била велика храброст.“, истакла је Љубица Дабовић подсетивши да се Василије Поповић својим делима борио за бољи свет.„Прошло је 50 година од смрти мога оца, а ова изложба јединствена је прилика да се његови радови сагледају у Београду. Мада је био београдски ђак, и у овом граду се налази добар део његове заоставштине, он никада није излагао у Београду.“, истакла је Гордана Поповић Савић, захваљујући свима који су помогли у реализацији изложбе радова насталих током његовог заробљеништва у логору током Другог светског рата, али и монографије о његовом животу и раду.
Ва
силије Поповић Цицо рођен је у Скадру 12. фебруара 1914. године. Карикатуром је почео да се бави 1933. године када почиње и његово занимање за позориште, нарочито за сценографију. Уметничку школу завршио је у Београду да би већ 1939. почео да ради као сценограф у Народном позоришту „Краљ Александар Први” у Скопљу где је ангажован све до 1941. године. Период од априла до новембра 1941. провео је као ратни заробљеник у немачким логорима у Либеку, Хоенфелсу и Нирнбергу, а током 1944. био је у интернацији у радном логору у Горњој Џумаји (Бугарска). По отпуштању из логора одлази у партизане и ради АГИТПРОПУ при Главном штабу НОВ за Македонију. После ослобођења постаје сценограф Македонског народног театра и ту дужност је обављао да смрти 1962. године.У жељи да у суморне логорашке дане унесе мало ведрине, Василије Поповић Цицо урадио је серију карикатура. Покушавајући да се сваком лику приближи на одговарајући начин, нацртао је 77 карикатура, које се налазе у три свеске, које брижљиво чува уметникова ћерка, Гордана Поповић Васић.
Ист
е вечери, у Галерији „Графички колектив“, отворена је још једна изложба карикатура Василија Поповића Цица „Један београдски ђак“, на којима је уметник забележио личности из политичког и јавног живота.Изложба ће бити отворена до 17. децембра 2012. године, а према речима Гордане Поповић Васић, историчара уметности и уредника ове манифестације, његовог идејног творца и Поповићеве ћерке, циљ овог пројекта "није да Василије Поповић Цицо добије место које му не припада, већ да не изгуби оно које заслужује".
ФОТОГАЛЕРИЈА
