МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А ::
О Дому Војске Србије



КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ДОМ ВОЈСКЕ !

Средином маја 1929. године, са намером да се у централној градској зони изгради монументално здање војне намене које ће на најадекватнији начин приказати снагу државног апарата одбране и заштите, расписан је конкурс за изградњу „Ратничког дома”. На конкурсу се посебно водило рачуна о поштовању јасно одређених пропозиција, које су се првенствено односиле на изглед и функцију будућег здања које је требало да обједини „не само организације ратника, већ и сва национална и културна друштва у престоници”.

У духу модерне архитектуре са елементима експресионизма четрдесетих година двадесетог века, а према пројекту професора и архитеката Јована Јовановића и Живка Пиперског изграђена је палата Дома Војске Србије, првобитно „Ратничког дома”. Објекат је изграђен на плацу који је Општина Београда даровала бившим ратницима за летњу бициклистичку стазу Велосипедског клуба средствима и личним прилозима Удружења резервних официра и ратника Краљевине Србије између два светска рата.

Изградња палате „Ратничког дома“ свечано је отпочета у децембру 1929. године и трајала је до 24. новембра 1931. године, када је објекат довршен. До 1934. године сви департмани су усељени у објека, када је ова институција званично остварила пун радни капацитет.

Зграда је изграђена са основом у облику ћириличног слова П, као слободан блок окружен улицама Браће Југовић, Француском, Симином и Емилијана Јосимовића. Осим две подземне етаже, зграда поседује сутерен, високо приземље и три спрата са кровном терасом. Са симбиличке стране, посебно се истиче донжон кула са сатом која маркира угао улица Француске и Браће Југовић. Ова кула је на симболичан начин требало да повеже улогу калемегданских кула осматрачница, као дела комплекса Београдске тврђаве, и једног од симбола српског ослобођења од турске власти, док монументални јавни часовник означава ново време које носи снажну поруку јачања националног идентитета југословенства у Краљевини Југославији. Томе је додатно требало да допринесе и осам скулптура које су планиране да буду постављене изнад аркаде на главној фасади. Оригиналним пројектом је планирано да изнад сваког стуба на улазном делу стоје, у природној величини, скулптуре оклопника из доба династије Немањића, ратника из доба владавине цара Душана, борца из косовске битке, гуслара, устаника из Првог српског устанка, војника из 1876, војника из 1912. и југословенског војника са шлемом из 1918. године. Седам великих улазних врата направљена су у традицији седмовратне Жиче.

Објекат је, осим војне намене, требало да служи и развоју односа са цивилним сектором кроз непосредну сарадњу са различитим културним удружењима која су усељена у зграду Дома непосредно након његове изградње. Међу њима су најактивнија била Удружења резервних официра и ратника, Јадранска стража, Удружење добровољаца, Соколска матица, Друштво пријатеља Француске и др. Након доградње дела према Симиној улици у објекат су смештани и официри из унутрашњости током службе у престоници.

Године 1939. зграда је дограђена према Симиној улици, а основа затворена у облику квадрата. Претходно је овај плато према Симиној улици, а унутар блока зграде, служио као летња башта у којој су се одржавале разне свечаности.

За време Другог светског рата овај објекат су користиле немачке војне власти. Августа 1941. у зграду се усељавају официри Вермахта. Ратнички дом постаје седиште команде Гестапоа за јужни Балкан.

После ослобођења Београда, званично је установљен Дом ЈА на прву годишљицу Дана победе над фашизмом, 9. маја 1946. Први командант и начелник Дома био је знаменити професор, ратни пуковник, академски сликар и графичар Бранко Шотра. Одлуком Скупштине града Београда зграда је 1984. године проглашена за културно добро.

У богатој историји ову кућу су посетиле познате личности политичког и културног живота: Јосип Броз, Ернесто Че Гевара, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Никола Чаушеску, Патријарх Павле, Патријарх Иринеј, Емир Кустирица, Петар Краљ, Љуба Тадић, Новак Ђоковић, Оливер Њего, Зубин Мехта, Војислав Бубиша Симић, Стефан Миленковић, Иво Погорелић, Матија Бећковић, председници Србије као и бројне личности међународне политичке сцене.

Дом Војске Србије као својеврсни Дом културе и данас својим активностима подстиче и унапређује ниво информисања и образовања, како професионалних припадника Војске Србије, тако и грађански сектор кроз изложбени програм, концертне садржаје, промоције књига, трибине, предавања. У згради Дома Војске Србије налазе се модерно опремљене просторије, које се користе за одржавање различитих догађаја као што су: пријеми, конференције, семинари, предавања, пословне прославе, сајмови, презентације, коктели, балови, модне ревије, венчања и друге приватне прославе.

Од 2010. Дом Војске Србије постао је седиште Медија центара „Одбрана“ и Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“.


Спољашње везе:

Email