17.09.2013


Изложба "Велика Иза Влаха Буковца"




КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ГАЛЕРИЈУ !


ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ:

Предавања у Великој  галерији:
21.9. у 15 - Рестаурација "Велике Изе", др Даниела Королија Црквењаков
28.9. у 15  -"Велика Иза" на Париском салону 1882. године, Маја Марковић


Изложба „Велика Иза Влаха Буковца“ отворена је вечерас у Великој галерији Дома Војске Србије. О њој су говорили др Јасна Јованов, управница „Спомен-збирке Павла Бељанског“ и потпуковник Славољуб Марковић, директор Медија центра „Одбрана“. Изложбу је отворио Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање.

Отварању поставке присуствовали су престолонаследник Александар Други и принцеза Катарина Карађорђевић, генерал-мајор Горан Радовановић, личности из света културе, као и многобројни гости. Ауторке изложбе су историчарке уметности др Јасна Јованов и Милица Орловић Чобанов, из „Спомен-збирке Павла Бељанског“.

Потпуковник Марковић истакао је да изложба представља наставак сарадње Галерије Дома Војске с новосадском „Спомен-збирком Павла Бељанског“, која је започела изложбом „Колекција Павла Бељанског поново у Београду“ 2011. године, а настављена пролетос, изложбом „Надежда Петровић: с обе стране објектива“.

- Поменуте изложбе спадају у ред најпосећенијих, организованих у Дому Војске протекле три године. Настављамо сарадњу са „Спомен-збирком“, а овом приликом позивам њен креативни тим да и у скоријој будућности заједно спремимо још неку интересантну поставку - рекао је директор Медија центра „Одбрана“.

Управница „Спомен-збирке Павла Бељанског“ захвалила је свима који су помогли да слика Влаха Буковца „заблиста у пуном сјају“.

- Изложба, која је за „Спомен-збирку“ представљала изазов, захтевала је укључивање великог броја институција, појединаца и пријатеља куће. Поставка је усмерена на слику „Велика Иза“, иако је један сегмент посвећен њеном творцу Влаху Буковцу, а други Алексису Бувијеу, аутору романа који је инспирисао сликара да наслика „Изу“. Такође, на изложби у Дому Војске можете видети и како је текла рестаурација слике - истакла је Јасна Јованов.

Покрајински секретар за културу и јавно информисање нагласио је да је вечерашња изложба „велика“ јер поставка из Новог Сада има прилику да буде представљена публици у Београду.

- И када мислите да вас више ништа не може изненадити, онда откријете да постоје дивне ствари које изненађују на посебан начин. Док сам се пробијао међу бројним посетиоцима изложбе, откривао сам слику детаљ по детаљ, све док нисам дошао до места када сам могао да је погледам у целини. Сваким детаљем слика је стварала посебну илузију која се одигравала у мени, а верујем и у свим присутним - рекао је Грујић.

У оквиру изложбе, поред ремек дела Буковца, представљена је и слика „Циганчица с даирама“, дело истог аутора из колекције Галерије Дома Војске, као и богат илустративан материјал, објављиван уз роман Алексиса Бувијеа. Дух Париза посетиоцима је дочаран излагањем оригиналних материјала, фотографија Буковца, исечцима из новина, предмета из музичке собе првог власника, у којој је слика била изложена.

Изложбу у Дому Војске пратиће предавања, филмске пројекције и радионице. За слепе и слабовиде особе биће припремљен посебан тактилни сегмент, у којем ће уз помоћ аудио-вођења моћи да доживе чувено дело Буковца.

Мултимедијална поставка изложбе „Велика Иза“ у Галерији Дома Војске настала је према идеји Александре Решњак Пешић да посетиоцима приближи друштвене прилике у Паризу с краја 19. века, у граду у коме је Влахо Буковац добио значајна признања.

Током затварања изложбе, 2. новембра у Галерији Дома Војске, биће организована 46. додела награде „Спомен-збирке Павла Бељанског“ и промоција нових издања Споме-збирке: „Меморијал Павла Бељанског“ и Зборника радова с научног скупа посвећеног Павлу Бељанском (1892–1965).

РЕКЛИ СУ О ИЗЛОЖБИ

Београдска сликарка Биљана Цинцаревић похвалила је изложбу, као и идеју о поставци у Београду.

- Ово је дивно, а изнад свега свака част организаторима да осмисле овакву поставку, да изаберу шта да прикажу, јер на тај начин наш главни град не заостаје за великим метрополма света.

Познати српски позоришни критичар и театролог Иван Меденица рекао је да пре свега треба поздравити новосадску поставку у Београду, као и то што је изложба посвећена само једном уметничком делу.

- Ово је велика и значајна слика која нам је представљена у новом облику, јер је рестаурирана. Такође, овде пратимо културну историју Париза крајем осамдесетих година, а мене као театролога највише одушевљава чињеница да је „Велика Иза“ био један јефтин, не претерано битан, драмски текст који је извођен у позоришту. Такви концепти су интересантни и побуђују велико интересовање публике.

СЛИКАР ВЛАХО БУКОВАЦ

Влахо Буковац рођен је 4. јула 1855. у Цавтату. Зачетник је и главни представник хрватске модерне и спада у ред најплоднијих сликара. Најистакнутији је хрватски сликар на прелазу 19. у 20. век. У париској фази (1877–1893.), уз представнике академизма, Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Доласком у Загреб 1893. године постаје централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивања атељеа, Уметничког павиљона, оснива Друштво хрватских умјетника и настоји да афирмише хрватску уметност у свету. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у хрватској уметности.

Од 1903. године до смрти сликар живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији. Био је члан Српске краљевске академије од 1905, а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности. Непосредно пре смрти, урадио је портрет југословенског краља Александра Првог Карађорђевића. Умро је 23. априла 1922. у Прагу. Испраћен је уз највеће почасти и сахрањен у родном Цавтату.

СЛИКА „ВЕЛИКА ИЗА“

Излагањем „Велике Изе“ на пролећном Салону у Паризу 1882. године, на коме је, међу више од 2.700 експоната, освојила Златну медаљу и изабрана за почасно место у улазној дворани, Буковац је освојио париску публику и изазвао сензацију и буру позитивних реаговања у уметничким круговима и у широј јавности. Целокупна француска штампа, инспирисана истоименим делом познатог булеварског романописца Алексиса Бувијеа, поздравила је слику „Велика Иза“ као „поему похотној жени“, која је отворила пут славе једном, релативно непознатом уметнику. Француска штампа слику је поздравила као „сензацију Салона“ и посветила јој чак шест приказа, критика и полемичких осврта.

Поред Бувијеовог романа из 1879. године, слика је имала узор и у, две деценије старијој, Манеовој „Олимпији“. Сензуалност којом слика еманира, провокативни став наге жене, која посматрача гледа равно у лице, мекота моделираног тела, издваја је из масе савремених „салонских“ актова. Буковцу је као модел за његово мајсторско дело послужила париска куртизана, која му је и касније позирала, али су за детаље „Велике Изе“ позирали и други модели.

Путовање слике од Салона до стана Павла Бељанског трајало је пуних пет деценија – после распродаје колекције ливерпулског индустријалца Ричарда Ледуа она је одређено време била у поседу непознатог британског колекционара, да би је 1929. године аукцијска кућа „Друо“ понудила на продају. У Београд је стигла заједно с осталим пртљагом – сликама, књигама, старим намештајем, када се Бељански вратио из Париза 1932. године. За културно добро проглашена је 1948. године.



Email