04.02.2020


Промоција књиге „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године”



У Атријуму Дома Војске Србије данас је представљена књига „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године” аутора Луке Николића. Књига је објављена у октобру 2019. године, у издању Представништва Републике Српске у Србији, Радио-телевизије Србије и новосадске издавачке куће „Прометеј”, а бави се ратним операцијама српске војске током 1914. године. Аутор је ову књигу писао са великом дозом емоција – јер је у том рату изгинула готово цела мушка популација његове породице.
 
На промоцији су говорили рецензенти – проф. др Милош Ковић и Милисав Секулић, генерал у пензији, и аутор. 

Професор др Ковић истакао је да књига припада главном току српске војне историографије и да је писана у доброј традицији на коју су нас навикли претдходни писци српске војне историје. Заснована је на пажљивим и дуготрајним истраживањима, пре свега архивске грађе из два архива – Архива САНУ и Војног архива. У архиву САНУ су, према речима проф. др Ковића, посебно пажљиво искоришћени папири заостављштина пуковника Драгутина Милутиновића, команданта Дринске дивизије 2. позива, док је из Војног архива искоришћено много тога везано за ратне операције Ужичке војске. Осим тога, аутор је користио периодику, штампу и наравно резултате истраживача који су се пре њега бавили блиским темама.

Књига садржи мапе и кратке биографске податке појединих командира и команданта који су били на челу јединица Ужичке војске. Професор Ковић је издвојио неколико вансеријских личности, пуковника Драгутина Милутиновића, команданта Шумадијске дивизије 2. позива, официра од каријере, и сведочење које баца нову светлост на до сада мало познате околности под којима је погинуо мајор Коста Тодоровић, командант златиборског одреда у саставу Ужичке војске.
 
Приказујући дејства Ужичке војске (јединице која је имала стратегијски значај – нивоа армије, јер је била директно везана за Врховну команду) која су се одвијала на помоћном правцу операција које је изводила српска војска током прве ратне године у Великом рату, у овом је делу је на објективан начин представљена улога коју је та војска одиграла у заштити левог крила српских армија. У тим операцијама Ужичка војска је у септембру 1914. водила борбе на простору Романије и Подриња, у данашњој Републици Српској, где је имала снажну подршку домаћег српског становништва.
 
У књизи су хронолошки дати догађаји на целој ширини фронта, а најважнији окршаји приказани су са нешто више детаља – на Мачковом камену,  на Гучеву,  на Маљену.
 
Ударна снага Ужичке војске била је Шумадијска дивизија 2. позива која је поднела нарочита напрезања и забележила велике успехе, али и највеће губитке. Аутор наводи да је у борбама током 1914. из строја те дивизије избачено око 7.000 официра, подофицира и војника, око 1.200 је погинуло и више од 4.000 рањено. То је половина од губитака целе Ужичке војске –  око 14.000 официра, подофицира и војника, од чега је око 2.500 погинуло, око 7.800 рањено и оболело и око 3.500 нестало. Ти подаци добијају на значају ако се има на уму удео Ужичке војске у укупним губицима српске војске у 1914. години, који су износили 69.022 погинула, умрла и нестала ратника.
 
Подаци који су изнети у књизи на најбољи начин сведоче о интензитету и жестини борби које су састави и групације Ужичке војске водили током петомесечних борби и потврђују несебично жртвовање војника, подофицира и официра за слободу Србије.
 
Генерал у пензији Милисав Секулић истакао је ауторова истраживања у Великом рату, која су резултирала реконструкцијом српских војних гробаља у Тунису, на основу података до којих је управо дошао Лука Николић.

– Враћајући на надгробна обележја имена 1.413 српских ратника које је Србија изгубила, Лука Николић је успео да се избори против заборава и на најбољи начин одужи не само свом деди већ и сваком од оних 2.622 српска ратника чија су имена од тада на понос потомцима засијала пуним сјајем. Ова борба резултирала је књигом „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године” која представља ауторов споменик палим ратницима – истакао је генерала Секулић. 
 
Аутор је на крају истакао да су кроз досадашњу литературу, жестина борби као и подвизи и јунаштво бораца Ужичке војске остали у сенци збивања на главном правцу, зато је његова књига била покушај да их из те сенке извуче.
 
Књига „Ратна дејства Ужичке војске 1914. године” може послужити као уџбеник за изучавање војне историје на Војној академији, али и као примамљиво штиво удружењима која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
 
Email