09.10.2019


Одржана трибина поводом 85. годишњице атентата на краља Александра



Трибина поводом осамдесетпетогодишњице атентата на краља Александра Карђорђевића, одржана је вечерас, у Свечаној сали Дома Војске Србије. Била је то и својеврсна промоција књиге „Кад говори мртав краљ”,  аутора Ивана Миладиновића.
 
Тема вечери била је политичка позадина атентата на краља Александра Карађорђевића, у светлу нових и  старих чињеница, али могле су се чути и многе занимљиве и никад објављене чињенице о славном српском краљу и војсковођи.  Књига, по којој су снимљени делови серије „Сенке над Балканом”, отворила је многа питања и бацила ново светло на догађаје пре и после Марсељског атентата.
 
О краљу Александру Карађорђевићу, као и о књизи бившег новинара Радио телевизије Србије, говорили су академик Матија Бећковић, директор Музеја жртава геноцида, др Вељко Ђурић Мишина, др Михајло Шћепановић, драмски уметник Љубивоје Тадић и аутор књиге, новинар и публициста, Иван Миладиновић.
 
У свом инспиративном излагању,  Матија Бећковић је подсетио на биографске податке краља Александра Карађорђевића, рођеног у Цетињу.
 
  - Осим онога што знате, волео је музику и сликарство и био неодступни верник, несебични добротвор и задужбинар, који је обновио готово све наше установе културе. Као Карађорђев праунук, довршио је маузолеј на Опленцу, као Његошев потомак обновио капелу на Ловћену, као витез - подигао Споменик незнаном јунаку на Авали, као ратник - Победника на Калемегдану, као верник озидао многе храмове, као ратни друг - поставио и уредио многа војничка гробља и спомен - костурнице широм света и своје земље, а као владар - откупио је рукопис "Горскога вијенца", пронађен у Дворској библиотеци у Бечу, рекао је Бећковић, који је пре деценију и по, с групом академика и јавних личности, предложио Српској православној цркви да краља Александра канонизује и упише у ред светих српских мученика.
 
Занимљиве детаље из живота славног српског краља, изнео је историчар, директор Музеја жртава геноцида, др Вељко Ђурић Мишина, уз напомену да су архиве, које би могле дати више података о владару, али и о позадини  догађаја из тог времена, још увек затворене за истраживаче.
 
- Књига о којој вечерас говоримо чита се, с једне стране, као приповедно штиво, а с друге стране, ненаметљиво даје поглед на старе, али и нове чињенице, остављајући читаоцима да просуде њихове домете, рекао је рецензент др Михајло Шћепановић. Он је додао да се искреном читаоцу намеће утисак да је књига нека врста "отписа из гроба" краља Александра, намењеног читаоцима али и властодршцима свих земаља.
 
Аутор књиге  „Кад говори мртав краљ”, Иван Миладиновић, рекао је да смо након пада Берлинског зида, сведоци ревизије историје, у чијој позадини је порицање злочина који су обележеили 20. век.
 
- Ново исчитавање своди се на то да се није догодило оно што јесте, да све што смо знали - више не знамо. У обмотавању овог клупка завера и обмана, треба споменути покушаје да се буквално преко ноћи - промене кривци за избојање Великог рата, па би то сада требало да буду Србија и Русија - рекао је аутор, и - спомињући ново, "глобалистичко" тумачење света - додао да је то један од разлога што је одлучио да уради књигу о политичкој позадини атентата на краља Александра.
 
У уметничком делу програма наступила је певачка група „Деца овог века”.
 
Email