01.08.2019


Изашао је нови број „ОДБРАНЕ“



Припремајући августовски број „Одбране” за штампу одлучили смо да тексту о посети председника Републике Француске Емануела Макрона Србији у Стајној тачки додамо и текст о француско-српским војним односима, омеђеним 180 година дугом традицијом. Свему томе посебан код за разумевање додају речи француског академика Жана Дитура, једног од оних интелектуалаца који су „сами собом” изборили право да гласно говоре оно што мисле. 

„Моје идеје нису политичке природе већ етичке. То је управо оно што ме је упутило Србима, што ме је натерало да им се приклоним. Увек сам сматрао Србе људима који су ми изузетно блиски, браћом по оружју. Они су то били и за мог оца, који ми је ту идеју усадио у свест. Јер, од тренутка када су Србе почели прогањати сви, као што их и данас прогањају, помислио сам да су највероватније Срби у праву. Чак и да нисам убеђен да су у праву, сама чињеница да су сви против њих просто ме уверава да је право на њиховој страни. Знам да су Срби непокориви, често су други желели да их потчине, неки су у томе и успевали, али су се Срби увек ослобађали захваљујући својој енергији, снази, патриотизму, а посебно својој истрајности. Срби имају невероватну снагу у жељи да истрају у свом бићу, они једноставно не желе да буду ништа друго осим – Срби, у чему имају право и због чега заслужују поштовање.
Испричаћу Вам једну врло стару причу о светом Лују од Гонзага, из времена када је он био млади семинариста. Док је био занет неком игром лоптом, другови су га питали шта би учинио када би знао да ће за неколико минута наступити смак света. Одговорио је да би једноставно наставио игру. Када би се Србима рекло да сутра неће бити Србије, претпостављам да би је бранили колико могу и умрли заједно са њом.”

У разговору за „Одбрану“ Петер Хандке каже: „Пре пар месеци прочитао са књигу Александра Тишме, додуше у француском преводу, наслов сам доживео као „Они које смо волели”. То је веома снажна књига. Треба је прочитати. Читам пуно Балзака, за мене је Оноре де Балзак мрачнији од Кафке. Не даје наду људскости, што је била и нека врста стварности 19. века. То понижење људскости настављено је и у 20. веку... Ратови који су однели милионе живота младих људи... Наравно, ми морамо да идемо даље. Живот је нека врста илузије. Наоко видљиве границе између народа данас као да не постоје, али су унутрашње границе и непријатељства између народа данас много гори него непосредно после Другог светског рата. На то сам посебно осетљив. Не разумемо се, постоје превише чврсте границе које деле народе.“

У рубрици „Систем“ доносимо и текстове о вежби специјалних јединица Војске Србије
и Оружаних снага Републике Грчке, старијем воднику прве класе Горану Илићу, из
27. механизованог батаљона Друге бригаде Копнене војске који је прибрано угасио пожар, о припремама припадника Војске Србије за Међународне војне игре, о Војном музеју...
 
„Захваљујући подршци система, урадили смо много на осавремењавању бродских система, тактици употребе и побољшању ватрене моћи бродске артиљерије. Ипак, пред нама је доста посла, а најважнији задатак нам је стална брига за људе, који су и најважнији ресурс и снага јединице” –  у интервјуу за „Одбрану“ говори капетан бојног брода Андрија Андрић, командант Речне флотиле, која 6. августа обележава Дан рода речних јединица и Речне флотиле, празник посвећен очувању бродарских и понтонирских традиција у Војсци Србије  „Партнер“ је и овде године показао виталност српске одбрамбене индустрије, која успева да прати светске трендове. То се видело по изложеним експонатима у областима вођене муниције, савремених артиљеријских система, борбених возила, командно-инфромационих система, роботике, ометача, дронова. „Партнер 2019” био је успешан и по броју излагача – укупно 128, од којих је 96 домаћих и 32 инострана, те по броју званичних високих војних делегација – 29 из 19 земаља.
Око 12.000 посетилаца, досад највише, говори о великом интересовању јавности, за коју у „Специјалном прилогу“ објављујемо и преглед најзанимљивијих средстава НВО приказаних на „Партнеру“.
 
Недавно је у Шведској објављена књига Судија у земљи безакоња (Домаре и лаглöса лäндер) бившег судије УНМИК-а на Косову и Метохији Кристера Карпхамара (Цристер Карпхаммар), у којој аутор износи своја искуства са Балкана. Књигу ће ускоро на српском објавити Медија центар „Одбрана”, а августовски број „Одбране“  доноси ексклузивно неколико фрагмената по избору и у преводу са шведског језика књижевника Милосава Попадића.

Били смо и у посети Гарди Уједињеног краљевства, али и на сету пете сезоне серије „Војна академија“.
 
Одбрана 326, август 2019.
2 | САДРЖАЈ
3 | УВОДНИК
О ВРЛИНИ НА ПРИМЕРУ СРБА

У ФОКУСУ
4 | ПОВРАТАК ФРАНЦУСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ У СРБИЈУ
6 | Међународна активност начелника Генералштаба Војске Србије 
ДОПРИНОС МИРУ
7 | СТИГЛИ СУ ПРВИ БРДМ-2МС

СТАЈНА ТАЧКА
8 | Војна сарадња Француске и Србије
ОД МОНДЕНА ДО МИСТРАЛА
РАЗГОВОР С ПОВОДОМ
15 | Петер Хандке
ЖИВОТИ КОЈИ СЕ НИСУ ДОГОДИЛИ

СИСТЕМ
18 | Вежба специјалних јединица Војске Србије и Оружаних снага Републике Грчке
ДЕСАНТ ИЗНАД ШУМАТОВАЧКОГ ПОЉА
23| Горан Илић
АРТИЉЕРАЦ КОЈИ ЈЕ ПОБЕДИО ВАТРУ
24| Припадници Војске Србије спремни за Међународне војне игре
У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ
26 | У сусрет 22. августу, дану Војног музеја
ХРАМ ИДЕНТИТЕТА
30 | Командант Речне флотиле, капетан бојног брода Андрија Андрић
ПЛОВИТИ СЕ МОРА
35 | СПЕЦИЈАЛНИ ПРИЛОГ – 202
ОСВРТ НА ПАРТНЕР 2019

ГЛОБАЛНО
48 | ЗЕМЉА БЕЗАКОЊА
52 | У посети Гарди Уједињеног краљевства
НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ

КУЛТУРА
58 | Са сета пете сезоне серије „Војна академија” 
И ДАЉЕ „ЈУРИМО” ЗА СВОЈИМ СНОМ
САВЕТИ СА ВМА
64 | ПРАВИЛА ДОБРЕ ИСХРАНЕ

СПОРТ
67 | Војни кошаркашки клуб „Маринос”
КОШ ЗА СРПСКУ ВОЈСКУ

ИСТОРИЈА
69 | ЖИВОЈИН МИШИЋ СРПСКИ ВОЈВОДА

ОГЛАСИ
70 | Конкурси, информације
 
Email