МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А ::
13.07.2018


Отворена изложба „Голгота и Васкрс“



У Великој галерији Дома Војске Србије вечерас је свечано отворена изложба слика „Голгота и Васкрс“, Предрага Пеђе Ђаковића. Реч је о делима која обухватају један од најзначајнијих делова опуса тог уметника,  посвећеног страдању српске војске кроз историју. Лајтмотив поставке, која ће бити пред публиком до краја јула - трагедија као судбина и вечна слава, дат је у 22 слике, од Косовског боја, преко голготе и страдалничких подвига српске војске током Првог и Другог светског, па све до новијих ратова.
 
Након што је посетиоцима пожелео добродошлицу у некадашњи "Ратнички дом",  пуковник Стевица Карапанџин директор Медија центра „Одбрана“,  истакао је да се војникова жртва разликује од свих других по величини ризика коме се војник излаже у драматичним ратним околностима.
 
- То није ризик да се само изгуби овоземаљски живот, већ нешто неупореdivо драгоценије, живот у вечности. Душа сликара Пеђе Ђаковића, сострадавајући с мучеништвом ратника, кроз унутрашњи вапај и молитву Свевишњем, покреће га на крстолико стваралаштво које је за нас призив да се њима уподобљавамо, како не бисмо изгубили живот у вечности - рекао је пуковник Карапанџин, који је 22 слике аутора упоредио са исто толико "предворја раја", која подсећају на мучеништво и позивају на обнову.
 
На тај начин, рекао је директор Медија центра „Одбрана“, дела Пеђа Ђаковића указују на светост српског ратника, а да се "све што вечерас видимо у Великој галерији београдског Дома војске може исказати само једном речју - икона, на којој видимо Кнеза Лазара, као првог међу српским витезовима, али да свако по својој слободној вољи може и самог себе видети у том "прозору ка вечности", јер смо у овом тренутку сви ми једна икона".
 
Захваљујући посетиоцима што с њим деле, како је истакао, овај величанствен моменат, али и  "изузетном тиму  Медија центра "Одбрана", који предводи пуковник Стевица Карапанџин", аутор Предраг Пеђа Ђаковић, подсетио је да је Дом Војске изграђен доприносима ратника, без ногу и руку и, иако је краљ Александар био највећи доброчинитељ, ова кућа је света и натопљена крвљу за слободом.
 
- И мој цео живот је некаква велика уметничка и ликовна тежња за слободом, за стварањем. Бити независтан, а волети своје, јер ако имате потомство, морате имати и претке. Да бисте слободно дисали, морате бити свесни сами себе.  Стицајем околности, веома дуго сам одсутан из Србије, а у Србији сам стално- рекао је аутор изложбе, додавши да је дубоко емотивно везан за своје корене.
 
Изложбу је отворио Радован Калабић који је истакао да вечерас није реч о обичном отварању изложбе,  већ о културно- идентитетској свечаности српског народа коју нам је приредио врсни ђак славне "прашке сликарске школе".
 
- Аутор је у својој стваралачкој личности објединио оно најлепше што је понео од својих предака, на чијем челу је епископ Исаија Ђаковић, а у исто време овладао вештином на једној од најпрестижнијих и најбољих академија у Европи. Зато је он и наш и интернационални, са светском репутацијом и славом- рекао је Калабић и додао да се Ђаковић никад није одродио од свог рода, него је управо његово највеће уметничко надахнуће у српској славној прошлости.
 
Он је рекао да су на платнима које је аутор изложио присутни сви наши јунаци али и наше невине жртве, од 1389. године до 1999, а да смо и ми, гледајући их, учесници својеврсне литургије, јер су те наше невине жртве као и велики јунаци, почев од Светог Кнеза Лазара великомученика, па све до бранилаца отаџбине, гинули за Крст часни и слободу златну, па је њихова жртва принета као уздарје на небо.
 
- Сила духа која је оживљена на платнима Пеђе Ђаковића, говори нам да је дух у ствари највећа  и непобеdivа сила, а да само захваљујући небеској Србији постоји и опстаје ова овоземаљска, јер та крв невиних мученика и молитве наших праведника, држе нас на овој земљи на окупу, као Србе светосавце. Јер су Свети Сава и Светосавље, као и Косовски завет, стубови и темељи нашег идентитета - рекао је Калабић, пре него што је изложбу прогласио отвореном.
 
Посебан "печат" вечерашњој свечаности дали су студенти Академије лепих уметности и мултимедија у Београду, који су,  под менторством драмске уметнице, професорке Биљане Ђуровић, праћени традиционалним појањем Катарине Гојковић и Немање Перкучина, извели драмски приказ у коме су говорили текстове посвећене највећим српским епопејама и ратницима од Косовског боја до наших дана.
 
Пеђа Ђаковић је рођен 1964. године у Дервенти (Југославија). Завршио је Ликовну академију у Прагу, самостално је излагао у Југославији, Чехословачкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Холандији, Шпанији, Енглеској и Црној Гори. Учествовао је на бројним изложбама у свету и добитник је више награда за свој рад.
Његова дела се налазе у значајним уметничким колекцијама широм света. Живи и ради у Прагу.
Email