24.10.2017


Хроника Сајма књига, 2. дан



Приче из војничког живота од дана u ЈНА до афричких мировних мисија
 
Други дан овогодишњег Сајма на изложбеном простору Медија центра "Одбрана" обележиле су приче из војничког живота, од сећања на некадашњу ЈНА, до белешки из свакодневнице мировних мисија, али и посета Његове Светости, Патријарха српског господина Иринеја.
                                
Кад сам био војник...
 
„Добро, то је објективна одговорност, али где је ту субјективна одговорност“, питао је старији водниик далеке 1960 –  и неке, своје војнике, покушавајући да их на благ начин управи да треба мало и себе критиковати. Старијег водника тумачи бард српског и југословенског глумишта, Столе Аранђеловић, а сцена је из серије „Кад сам био војник“, некада веома популарне у бившој СФРЈ, због свог шаљивог приступа војничком животу. Колико треба да буде дуг шињел, шта радити кад ти неко непознат понуди превоз у ситне сате, како се удварало девојкама, шта је све (а све је!) војна тајна, шта са несређеним зубима и неписменим војницима који стигну на служење војног рока? Или, како се код крутог а добродушног водника извући на лажне шпијуне кад закасниш из изласка?  На послетку, шта бива кад у једној озбиљној војсци, након повечерја, у спаваоници засвира усна хармоника? Посетиоци су имали прилику да освеже сећање на прошлост, и подсете се да је некад војска била и установа где се учило основној писмености, а чије су старешине имале обавезу и да навече обиђу своју војску, за сваки случај, па и да их науче како се пише писмо супрузи...
 
Патријарх на штандu Одбране
 
Други дан Сајма књига био је прилика и да Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј посети, поред осталих издавача, и простор Медија центра "Одбрана". Упознајући се са новим издањима Медија центра и исказујући посебно занимање за неке од њих, патријарх је у разговору са запосленима разменио сазнања о темама обрађеним у тим делима. Његова светост је поздравио и кадете и кадеткиње Војне академије и Војне гимназије , подсећајући их на славне претке и поручујући кадеткињама да треба да буду храбре и снажне као Милунка Савић.    
 
Мистична Африка, „земља“ која долази:
 
Африка је глобални симбол, „земља“ у којој су границе заправо административно исцртане линије и препреке. Територија коју чека велики демографски раст који, уз технолошке промене што доносе интернет и мобилне телефоне у свако село у срцу тог простора, и која ће зато за тридесет година постати нека врста суседне државе свима нама. „Зато мислим да је потребно много писати и читати о њој“, рекао је пуковник Миливоје Пајовић, аутор књиге „Афричке свеске и друге људске белешке“ која је данас представљена у сали „Борислав Пекић“ на Сајму.  Истичући да је његово виђење Африке данас виђење једног великог организма, Пајовић је нагласио да се књига односи на период 2014. – 2015. године, кад је успостављена српска мировна мисија у Бангију, у срцу афричког континента. Забележено је све, од пешчаних олуја до тропских киша, првих пуцњева у Бангију, до губитка члана мисије због маларије. „Рекао бих да је ово опис утирања пута озбиљном војничком деловању матичне државе. Отишли смо тамо на ништа, а вратили смо се остављајући нешто“, рекао је Пајовић.
 
Управо ово је нагласила и Драгана Марковић, уредник издања Медија центра "Одбрана", појашњавајући зашто са своја два ткања – рад и живот српске војне мисије, и обични људи, насеља и владари - има веома велики значај:
 
„Ова ће књига остати добар подсетник за праксу будућих мисија и важно војничко штиво. Сачинио ју је добар официр који уме да носи терет успостављања медицинске мисије и човек који је умео све то да опише.“
 
Истичући ту двојност књиге, др Драган Хамовић је нагласио да је реч о вредном војно-документаристичком делу са великом личном и лирском дубином те да се може поредити са сличним књигама из дубоке српске књижевне историје – „Јаничаревим успоменама“ Константина Михајловића, „Мемоарима“ Симеона Пишчевића, српског ратника и руског официра чији су записи послужили као основа Црњанском за „Сеобе“.
 
„Ово је пипаво упознавање и испитивање како ће се два света срести“, рекао је Хамовић. „Забелешке о људима вредне су подједнако као и запажања о времену и контексту тренутка. Осећање времена, оно афричко, далеко је супериорније од европског и западног. Док седи, црни човек не троши време већ га производи.“
 




Трибина: „Мировне мисије“
 
О својим искуствима из различитих мултинационалних операција данас су у оквиру трибине „Мировне мисије“ говорили заменик начелника Центра за мировне операције Генералштаба Војске Србије пуковник Никола Дејановић, помоћник начелника Војне болнице Ниш потпуковник др Горан Милојковић и припадник Одреда ЈНА ветеран са Синаја Слободан Бјелица.

Најављујући тему, модераторка трибине Биљана Миљић, новинарка у магазину „"Одбрана"“ подсетила је све присутне да је данашњи датум, 24. октобар, Дан Уједињених нација, а мировне снаге које делују под заставом те организације, више од пола века, један су од њених најпрепознатљивијих симбола. Нагласивши да су ризици и претње са којима се суочава модеран свет одавно превазишле националне границе, а још од прве мировне мисије Уједињених нација на Синају, од 1956. до 1967. године, постало је јасно да је учествовање у мировним мисијама значајно, не само као пружање свог доприноса систему колективне безбедности, већ и као важно средство спољне политике. Управо зато, нагласила је Миљићева, тренутно у оквиру 10 мултинационалних операција УН и ЕУ широм света ангажовано 344 припадника Војске Србије у ратом погођеним подручјима у којима нико други није вољан или није у могућности да спречи сукобе или даљу ескалацију сукоба.

Говорећи о важности постојања Центра за мировне операције, пуковник Дејановић истакао је да је њима додељен врло озбиљан задатак-селекција, обука и припрема будућих мировњака који делеко од куће представљају Србију и српску војску. По повратку из мисије, истакао је пуковник Дејановић, Центар за мировне мисије има слуха за искуства сваког мировњака, а све како би следећи били припремљенији и бољи.

Дајановић напомиње да са сваком новом ротацијом систем постаје спремнији да одговори изазовима, а о томе најбоље сведочи обученост наших медицинских радника који долазе с потпуно новим искуствима, какви се на тлу Балкана не сртећу.

 Преносећи своје богато искуство из шест ротација у мултинационалним операцијама, потпуковник Милојковић подсетио се куда га је све плава беретка у последњих 14 година водила. Од Конга, преко Чада, до Сомалије и Централноафричке републике, потпуковник Милојковић, хирург по професији, имао је прилику да буде део тима за евакуацију део пољске болнице. Свака од тих дужности, истиче он, имала је своје специфичности. Највећи изазов тимовима за евакуацију је према његовим речима недостатак времена и организација, док је рад у пољској болници, нарочито нашој у ЦАР-у, јесте снабдевање, јер су наши мировњаци логистички ослоњени на друге.

Осим ратне хирургије и траума које се не виђају сваки дан, наши лекари су на другом крају света сретали тропске болести какве су само у књигама видели. Лекари који су на терену, каже доктор са дугогодишњим стажом у белом мантилу и војничкој униформи, морају у много скромнијим условима да пруже најбољу могућу услугу сваком пацијенту.  Ипак, истиче он, српска пољска болница ниво два у Бенгију недавно је лечила и председника ЦАР-а, што је потврда квалитета и знања наших лекара.

Ветеран са Синаја вратио је све присутне пола века у прошлост, наглашавајући да се само јеедна ствар није променила, а то је потреба за успостављањем и одржавањем мира. За разликлу од садашњих мировњака,рекао је Бјелица,  „ босанска чета“ из сарајевске области путовала је четири дана бродом док се није искрцала на врели песак Синаја. Дани пешачења на температурама које су ишле и до 40 Целзијусових, прича један од првих српских мировњака, били су страшни јер су за цео дан имали само једну чутуру воде. Ипак, кае он, ништа није спречило први српски плави строј да изврши свој задатак и чува тамопон зону између Египта и Израела и утре пут данашњим мировњацима.

-Мислим и да су казивања наших панелиста још једном протврдила ону реченицу да снага и способност сваке војне јединице, као и сваког другог колектива почива на знањима и ентузијазму сваког њеног члана, закључила је на крају трибине модераторка, позивајући присутне да и сутра, на истом месту у 18 часова присуствују трибини „Савремени безбедносни изазови – у књигама и стварности“.
 

 
 
 
Email