08.09.2017


Отворена изложба "Слика грађанског друштва - Портрети Анастаса Јовановића"



КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ГАЛЕРИЈУ !

Поводом обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, који је оставио јединствено и незаменљиво сведочанство о животу, уметности и култури 19. века у Србији, данас је, у Великој галерији Дома Војске Србије, отворена изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“

Професор Факултета ликовних уметности у Београду Чедомир Васић, пре него што је изложбу прогласио отвореном, истакао је да Анастас Јовановић заузима веома истакнуто место у српској уметности.

– Он није највећи сликар, али је дао највећи допринос ономе што се назива визуелни медиј у уметности 19. века, а данашња изложба је значајан допринос пручавању тог уметника који је покренуо озбиљне промене, пре свега на пољу графичког дизајна, литографије и, на крају, фотографије и на тај начин обележио актуелну епоху, рекао је Васић и додао да је реч о промотеру савремених вредности и локомотиви развоја визуелног изражавањ у Србији. 

Професор је додао да се Јовановићева  историјска и уметничка вредност „успоставља“ у 20 веку, када су, осим Вељка Петровића, о њему писали разни значајни аутори, међу којима и Павле Васић („Живот и дело Анастаса Јовановића“), док у веку у коме данас живимо говоримо о интерпретацији дела тог аутора и схватамо у којој мери је његов допринос фотографији, литографији, укрштању медија и трансмедијском повезивању – визионарски приступ ономе што ће се догађати. 

Да је Анастас Јовановић оставио иза себе дела трајне вредности, која се и данас препознају као савремена, потврдила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду.

– Као један од првих уметника фотографије код нас, показао је да је не само успешно овладао тим новим медијем, већ је доказао да се у њему може бити креативан, и остварио  галерију литографисаних портрета истакнутих личности друштвеног, политичког и културног живота Србије 19. века, рекла је директорка Народног музеја и подсетила да у оквиру његовог опуса посебну целину чине дела која, у светлу тадашњег сагледавања, говоре о формирању грађанског друштва и културе. 

Она је додала да је Евгенија Блануша, виша кустоскиња Народног музеја, која је ауторка поставке, успела да прикаже један, али веома важан сегмент његове богате и разноврсне оставине, имајући у виду два аспекта – историјску евокацију Анастасове личности и дела али и општи друштвени значај, редак за његове савременике, да је показала да не постоје разлике између прошлости и садашњости, кад је реч о уметности те да ствараоци, међу којима је и Јовановић, својим остварењима постижу актуелност. 

Заменик начелника Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, доцент др Михаило Зоговић, истакао је да је за 85 година, пре колико је Ратнички дом саграђен, та кућа постала истински центар културе, који успешно окупља људе од звања и знања. 

– Велика галерија је бисер Дома Војске и у времену када су многа врата институција културе затворена, или су капацитети који се приказују незнатни, у Галерију се годишње сјати више од 60 хиљада посетилаца. Од 2011. године применили смо нови концепт у реновираном простору и отворили своја врата за сродне институције широм Србије, омогућивши им да представе своје програме, те с правом тврдим да се Галерија Дома Војске нашла на бранику уметности – рекао је пуковник Зоговић и додао да у мисији афирмације културе и грађанског друштва „нису усамљени“, и у том контексту споменуо успешну сарадњу с Народним музејем, започету 2015. године, чија су круна биле заједничке изложбе које су бележиле само успехе. 

Он је подсетио да су изложбу слика Надежде Петровић, пре две године, виделе 23 хиљаде посетилаца, а да је прошлогодишњу изложбу „Када су женскиње постале грађанке“, Друштво историчара уметности Србије прогласило најбољом у сезони, као и да поставка „Скулптура у служби историје“ спада у најпосећеније изложбе у првој половини ове године. 

Заменик начелника Управе за односе са јавношћу, захваљујући Народном музеју на поверењу и веома успешној сарадњи, изразио је наду да ће и данашња изложба постићи успех вредан пажње. 

Анастас Јовановић, својом галеријом портрета знаменитих личности, поред животних физиономија историјских личности, пружа на сликовит начин поглед у трансформацију српског друштва из оријентализујућег ка европском културном контексту, пратећи формирање грађанског друштва. Изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“, трајаће до 21. октобра ове године.
 
Email