08.11.2016


Отворена изложба "Бомбардовање Универзитета у Београду 1914."



КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ГАЛЕРИЈУ !

Да варварство рата подразумева и уништење културних споменика и образовних центара, одавно је познато. Изложба о бомбардовању зграде Капетан Мишиног здања која је била и остала централно здање београдске Велике школе, затим Лицеја и на крају Универзитета, која је данас отворена у Малој галерији Дома Војске Србије показује управо један такав, мање познат детаљ из историје Првог светског рата. Истичући да је ово још један у низу догађаја којима Медија центар "Одбрана“ обележава стогодишњицу Великог рата, потпуковник Зоран Крупеж из Медија центра, нагласио је да је тешко и навести све уништено током тог доба великог страдања: „Утолико је значај ових фотографија, од којих свака говори хиљаду речи, већи, као и целе поставке која на једном месту, показује страдање Универзитета.“
 
Божидар Зејак, директор Педагошког музеја, појаснио је да је ово треће појављивање изложбе пред публиком: „Први пут је пре две године приказана у Неготину. За српску духовност, рушење и страдање је већ одавно традиција, о чему сведочи и паљење моштију Св. Саве на Врачару и остаци Народне Библиотеке на Косанчићевом венцу.“ 
 
Бранислава Јордановић из Педагошког музеја,  ауторка изложбе, истакла је значај др Ђорђа Станојевића, оновременог ректора Универзитета. „Ђорђе Станојевић, кога сматрамо и зачетником уметничке фотографије у Србији, је забележио да је Капетан Мишино здање, тј. Универзитет, као једна од највиших зграда у тадашњем Београду, бомбардован већ прве ноћи рата и да је био редовна мета. Фотографије које је снимио послао је у Париз, где  их је најпре објавио лист "Либерасион“, а потом су, уз помоћ тадашњег директора Директората за образовање, Лисјена Понекареа, брата познатог  политичара, објављене и у посебној књизи, 1915. године.“
 
Владимир Бумбаширевић, ректор Београдског Универзитета, подсетио је да ниједна земља учесница тог ратног сукоба није тако скупо платила своју слободу као Србија. „Зато је ово право време да и Београд види ову изложбу“, рекао је Бумбаширевић. Кратко подсећајући на развој високог школства код нас од Велике Школе до данас, Бумбаширевић је поменуо оно што је сам Ђорђе Станојевић, научник заслужан за електрификацију Србије, записао о рушењу Универзитета – као видљива мета, гађан је свакодневно, а разлика је била само у величини калибра пројектила.    
  
Изложба која се може видети у Дому Војске до 26. новембра, реализована је у сарадњи са Педагошким музејом, најзаслужнијим за истраживање чији је резултат и овај културни догађај, али и Хемијским факултетом који је из своје историјске збирке издвојио и позајмио старе лабораторијске артефакте како би изложба била потпунија.
Email