16.05.2015
Ноћ музеја у Дому Војске Србије
За дванаесту „Ноћ музеја“, Медија центар „Одбрана“ је, као и ранијих година, у Дому Војске Србије приредио програм за истинско уживање поклоника културе, који су традиционално, у великом броју посетили то репрезентативно здање.Отварањем врата некадашњег Ратничког дома, у 17 часова је започео својеврсни перформанс откривања скривених порука које су у две галерије монументалне зграде донеле изложбе „Социјална уметност и социјалистички реализам“ из Вујичић колекције и „Мале приче из Великог рата”, које је у Ноћи музеја оплеменио мултимедијални приказ „Променада сећања”.
Велики део слика и цртежа из Вујичић колекције, која располаже са више од пет стотина уметничких дела српске уметности 20. века, постављених у Великој галерији Дома Војске Србије, први пут су били пред публиком. Изложбу „Социјална уметност и социјалистички реализам” аутора проф. др Јерка Денегрија и Јасмине Јакшић Субић, посетио је велики број поклоника уметности који су препознали мобилизаторски карактер „ангажованих“ слика, скулптура, цртежа, графика, насталих у времену трагања за покретачким снагама новог послератног друштва.
Препознао га је и студент права из Параћина, Радован Скенџић, који је са пријатељицом, свој обилазак места културе у вечери под слоганом „Отвори очи у ноћи”, започео у некадашњем Ратничком дому.
– Сасвим јасно се може видети да су уметницима који стварају у послератном периоду сећања, осећања и инспирације условљена ратним страхотама које су многи и сами доживели и преживели и готово да могу да осетим то време кроз мотиве и боје које доминирају, каже млади Параћинац, и додаје да је задовољан програмима које у континуитету приређује Медија центар „Одбрана“ у београдском Дому Војске Србије.Велико интересовање бројних посетилаца изазвале су и „Мале приче из Великог рата”, изложба постављена у Малој галерији, која је представила непосредна сведочења о обичним, људским, али свевременским „пикантеријама“ и понекад тужним, или чак трагичним, украсима, које је донео дотад највећи сукоб у историји цивилизације. Поставка је, иначе, плод сарадње Медија центра „Одбрана”, Војног музеја, Музеја Осечина (Одељење Народног музеја Ваљево) и Савеза потомака ратника Србије 1912–1920. године.
Изложба је, на радост многих посетилаца, обухватила и аутентичне ратне експонате: црно-беле фотографије, ручно писан Војни правилник, кратке и дуге бајонете, колтове, пушке, карабине, сабље, шлемове, оредење и друго оружје и ратне сувенире. Посебну вредност дају јој непосредна сведочења и приче ратника које су нам донеле најскривенија осећања, размишљања, тугу, наду и страхове обичних људи, хероја тог времена.
Један од записа који је привукао пажњу посетилаца је онај Величка Илића: „Прођох Албанију у сељачком гуњу и са крпама на ногама, 42 дана пешачења с два парчета проје. У џепу сам од куће имао свећу лојаницу, ако погинем да ми запале. Појео сам је кроз Албанију!"– Видиш какво је то време било и како се тешко живело и преживело, након читања Величкове забелешке појашњава деветогодишњем унуку Стефану, Радоје Попара, пензионисани учитељ „родом са Кордуна“.
Својеврсни уметнички пројекат „Променада сећања”, замишљен као разрада или допуна изложбе у Малој галерији, прерастао је у потпуно неочекивани перформанс, препун емоција и неочекиване енергије, настале додиром два сензибилитета, грађанског, Србије с почетка 20. века и соцреалистичког, прераслог у потпуно нови, квалитет. Посетиоци су истински уживали у игри надахнутих чланова ансамбла „Коло”, који су наступили у ношњама из време¬на Великог рата, показујући сву лепоту традиционалне српске игре у пратњи камерног састава Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички”. Ређали су се бисери: Кнез Михаилово коло, Коло краљице Наталије, Србијанка, Јеремија, Креће се лађа француска... Осим публике, која је излазила из монументалног здања дирнута очигледно неочекиваном емоцијом, своје утиске је пренео и помоћник уметничког директора Националног ансамбла Коло, Владан Животић.
– Наша сарадња са Ансамблом Бинички траје деценијама и драго ми је да смо вечерас делили исту емоцију. Игра, свирка, песма... то нису слике на зиду, то су живе ствари и увек посебно додирну публику која ће, сигуран сам имати шта да понесе са собом са ове дивне вечери.За све госте Дома Војске до 1 сат после поноћи били су отворени и свечани салони, као и стална поставка уметничких дела из ликовне збирке Галерије Дома Војске Србије, која садржи више од 1.500 радова.
Ко је, пак, одлучио да у Ноћи музеја крене до Музеја ваздухопловства у Сурчину, имао је прилику да сазна све о подвизима два пилота из Другог светског рата – Милоша Жуњћа и Зорана Радосављевића, а као прилог, стална поставка једрилица, била је допуњена до сада неизлаганим предметима који говоре о настанку једриличарства код нас.
ФОТОГАЛЕРИЈА
