10.01.2019


Представљена књига „Дјеца пелен звијезде“ Душана Путице



Књига поезије „Дјеца пелен звијезде“ аутора Душана Путице представљена је вечерас у Атријуму Дома Војске Србије.
 
Модератор ове песничке вечери био је потпуковник Вељко Бућковић, а поред аутора присутнима се у име издавача обратио и свештеник Александар Нинковић.
 
Потпуковник Бућковић, иначе песников друг из Војне гимназије подсетио је на почетку на речи Иве Андрића који је једном приликом рекао да треба писати тако да речима буде тесно, а мислима пространо, што је према његовим речима Душан Путица у свом делу и применио.
 
У предговору књиге „Дјеца пелен звијезде“ Александар Нинковић бележи да јеДушан Путица “песник ношен животом, прокушан кроз ватру и воду, на камену пустог постојања, храњен ваздухом доброте.“ Прост требињски камен, на коме је поникао, који сам за себе не уме да буде леп, али који у својој једноставности камену пустару претвара у призор неизмерне лепоте, једноставно је и њега, као и многе песнике пре њега научио да од простих, усамљених речи слика призоре пред чијом лепотом и снагом стаје дах, додаје Нинковић који закључује „да тај камен, као и та реч, нису само елементи којима се слика, већ сам живот – израз постојања“.

Отац Александар Нинковић упутио је присутне и у процес настајања ове књиге, подсетивши на одређене чињенице из песниковог живота које су узроковале исписане редове.
 
Сам аутор уз захвалност организаторима ове песничке вечери нагласио је да је ово поезија искуства и проживљеног у немирним ратним временима која је заједно са породицом прошао. Он је додао да је писање за њега заправо ослобађање бола и осећаја немоћи узрокованог овим периодом његовог живота. Уз присећање на неке од момената из његовог живота публика је могла чути и стихове које су том приликом настајали, а које је песник прочитао.
 
Књига “Дјеца пелен звијезде“ заправо је сабрана поезија Душана Путице коју је писао од гимназијских дана. У уводу аутор наглашава да су песме сложене насумично „као шарени колач у који је нека страшна рука сипала со уместо шећера; печен на ватри која је свима нама оставила ожиљке, који још трају, боле и говоре“. Уз штампане песме приложене су и фотографије песниковог рукописа, уз помоћ којих читаоци имају увид у сам начин настајања ових стихова.
 
Душан Путица рођен је у Дубровнику 1964. године, иако је његов живот највише везан за Требиње. У оближњем Хуму завршио је основну школу, а потом Војну гимназију у Београду и Ваздухопловну техничку војну академију у Сарајеву. Претходно је објавио роман „Капетанова гора“, 2009. године.
 
У музичком делу програма, који је употпунио ово поетско вече, наступиле су Ирина Коларевић, алт и Мина Радивојевић, мецосопран у дуету, уз клавирску пратњу Зденка Радете, као и деветогодишњег виолинисте Давида Стефановића.
 
Email