МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А ::
09.02.2018


О „Загонетки Мештровић“ и Видовданском храму који још чека своје време



Док се Србија суочава са тешким притисцима и изборима у којима је посебна тачка наша покрајина Косово и Метохија а косовски, па  и видовдански мит снажно упориште, једна грађевина која је још увек само макета, кроз цели 20. век дели судбину оног народа чија је повест у самом корену њеног настајања -  Видовдански храм Ивана Мештровића је, као и наш народ, доживео пресељења, егзодусе, нестајања и проналажења и вечно чекање да добије своје место под сунцем. Необична судбина овог неоствареног дела великог вајара који је одрастао на српским јуначким песмама иако је припадао другој култури, главни је заплет књиге  Уроша Тутулића „Проклетство Видовданског храма“ која је вечерас представљена у атријуму Дома Војске Србије.
Прича о овом храму, једином неживом јунаку ове књиге како је то рекао њен издавач, Драган Миленковић, директор издавачке куће „Просвета“, почиње представљањем макете грађевине на светској изложби у Риму 1911. године где је освојила уметничку критику. Приповедајући невероватно путовање овог дела континентима од приказивања у Великој Британији током Првог светског рата као дела изложбе српске културе, до САД где му се у једном моменту губи траг, и повратка у Југославију под непознатим условима, Миленковић је подсетио да је и сам Мештровић био велика загонетка те да је баш у томе велика вредност ове књиге: „Ми смо овом књигом, првенцем Уроша Тутулића заснованом на историјским чињеницама и изворима, добили решење те загонетке.
Сам храм никад није изграђен, он је делио проклетство самог Мештровића и народа чију је историју и страдање требало да прикаже. И данас, уснуо, чека у тами Крушевачког музеја да буде откривен, и надам се, једног дана и постављен тамо где га је Мештровић и замислио – на Газиместану. Осим тога, тек кад ову књигу прочита, читалац може схватити да заиста није само пуцањ Гаврила Принципа у Сарајеву изазвао сукоб Аустро-Угарске и Србије – на светској изложби у Риму, много поданика Аустрије је наступало за Србију.“
Ранко Спалевић, писац и рецензент књиге, истакао је њену утемељеност на стварним историјским подацима: „Ово узбудљиво дело захвата целу епоху, то је фреска 20. века,  препуна детаља.“ 
Аутор Урош Тутулић је детаљније представио историју макете и самог храма, подсећајући на паралеле између историје храма и усуда југословенских, али пре свега српског народа чије су страдање, митологија и стварна историја постали саставне представе храма.
„Храм је морао да проговори и то је урађено у овој књизи“, каже Тутулић. „То је фантастично уметничко дело кога скоро да нисмо ни били свесни. Човек из другог културног миљеа нам је показао ко смо ми и колико је лепо оно што имамо да понудимо.“    
 
Email