05.10.2017


Промовисана монографија о насиљу над Србима у 20. веку



Двотомно издање монографије „Насиље над Србима у 20. веку - узроци и последице“, најновије дело проф. др Радослава Гаћиновића, промовисано је данас у Свечаној сали Дома Војске Србије.
О капиталном делу, насталом као плод вишегодишњег истраживања аутора, осим професора Гаћиновића говорили су проф. др Војислав Маскимовић, редовни члан АНУРС,  др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије, др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије и представница издавачке куће Евробук, Гордана Суботић.
 
На промоцији, којој су, између осталих,  присуствовали министар културе у Влади Републике Србије - Владан Вукосављевић, директор Представништва Републике Српске у Београду - Млађен Цицовић и државни секретар у Министарству одбране - Александар Живковић, могло се чути да је аутор, примењујући интердисциплинарни приступ, дубински интерпретирао многе догађаје који су током 20. века нанели највише патњи српском народу, као и оне који су, због прећуткивања, "замаглили" историјске чињенице, те да је препознао и велике грешке српског руководства и дао одговоре на многа, за науку врло значајна питања о теми којом се бави.
 
Говорећи о значају монографије, проф. др Војислав Маскимовић, редовни члан Академије науке и умјетности Републике Српске, рекао је да је аутор тог обимног дела прецизно дефинисао тему којом се бави, те да је то сасвим јасно и из наслова књиге и да нам студија доноси свеобухватну слику, почев од теоријске одреднице појма насиља и његових узрока врста и последица.

Осврћући се на поједина поглавља књиге професор Максимовић је подсетио да се аутор не устручава да се донекле и удаљи од онога што је основна тема његовог писања.
 
- То примећујемо у многим поглављима студије, а тим додацима уз основну тему аутор је постигао неочекивану обухватност, приметио је Максимовић и додао да су професора Гаћиновића посебно интересовале оне српске организације које су биле непосредно везане за Босну и Херцеговину, на првом месту Народна одбрана, затим чувена Црна рука, а посебно је описан и чувени Солунски процес на коме је Апис са сарадницима осуђен на смрт и стрељан.
 
Члан Академије наука и умјетности Републике Српске истакао је да се, након објављивања ове монографије, усуђује да каже да се професор Гаћиновић уврстио у ред познатих српских историчара који потичу из Херцеговине.
 
Научни саветник и директор Института за европске студије, др Миле Бјелајац, један од рецензената монографије, говорио је о биографији и познанству са аутором и рекао да се Гаћиновић подухватио захтевног посла да резимира историју политичког насиља над Србима у току 20. века, једног злог усуда које се српском народу припремало и чинило на балканским просторима скоро два претходна века.
 
- Своју пажњу усмерио је на историјске разлоге тог чињења, али и на само чињење, његов обим и квантификацију, његове протагонисте - рекао је др Бјелајац и подсетио како аутор наводи да се на Балкану ништа није дешавало мимо европске, а касније и светске политике.
 
Он је скренуо пажњу да Гаћиновић у монографији даје и своје виђење српских покушаја да се одбране и промовишу идеју слободе у заједници са другима, са којима су делили или деле простор на коме живе и за које су Срби држали да имају заједнички идеал и интересе.
 
- Аутор не само да информише о својим сазнањима, он подстиче читаоца да размишља о контроверзама које је на ове теме производила доскорашња литература писана из српских, али и светских пера - рекао је Бјелајац.
 
Да му је задовољство што може да прича о великој синтези свог колеге у зрелим годинама, који тако крунише дугогодишњу каријеру - рекао је др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије који је истакао да Гаћиновић у монографији говори о разним врстама насиља, а не само о голом, физичком.
 
- Тиме ћу почети и завршити своје излагање како бих указао на оно што се назива идентитетско и вредносно насиље - рекао је Ђурковић и своје излагање започео примером по коме је латиница први пут донета на ове просторе 1915. године на аустроугарским бајонетима, дакле пре 100 година, а да смо данас у ситуацији  да се "крваво боримо" да сачувамо ћирилицу као своје писмо.
 
Он је истакао да је за Србе одбрана државе у сваком погледу увек питање елементарног опстанка али да данас највише страдамо од "вредносног насиља" које нам се промовише превасходно из страних центара моћи, највише преко "антипородичног" законодавства, промоције порнографије, абортуса и другог, који су довели до тога да смо 2016. године имали најмањи број рођених беба након 1918.
Проф. др Радослав Гаћиновић, аутор монографије „Насиље над Србима у 20. веку - узроци и последице“, који није желео да превише говори о делу, захвалио је на сарадњи издавачу "Евробук"-у и комплетном уредничком тиму, Управи за односе с јавношћу Министарства одбране и Медија центру "Одбрана",  а посебно рецензентима и министру културе у Влади Републике Србије,  Владану Вукосављевићу, који је са сарадницима "високо оценио дело" и помогао у његовом објављивању.

- Веома сам срећан због објављивања монографије чија је припрема трајала више од 10 година, са прекидима, и то у оним временима када није било баш популарно говорити о Србима, чак ни о њиховим страдањима, понекад и у Србији, али управо због свог научног поноса и знатижеље као и побуне против неистине и неправде и против оних који су убијали наше славне претке, осећао сам потребу да дубински истражим насиље над Србима у 20 веку и да те чињенице понудим јавности - рекао је аутор и додао - некима на подсећање, а многима на едукацију, како се злочини никада не би заборавили, јер ако се забораве поновиће се.
 
Гаћиновић је рекао да му је наука којом се бави омогућила да темељно анализира радове великог броја домаћих и страних аутора, многа историјска документа, и друго, након чега је могао да дубински анализира вековну борбу за слободу славних предака и правовремено препозна антисрпску активност оних који управо насиљем настоје да отупе оштрицу националне борбе и опредељење за очување и изградњу српског националног идентитета.
 
Значај монографије препознало је и Министарство културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало пројекат објављивања на отвореном конкурсу за капитална издања у фебруару 2017. године.
 
Проф. др Радослав Гаћиновић, рођен је у месту Мека Груда 1955. године, општина Билећа. Научни саветник је у Институту за политичке студије у Београду.
 
Email