11.11.2018
Свечаности поводом века победе у Великом рату
Стогодишњица победе у Првом светском рату обележена је данас свечаношћу у Дому Војске Србије представљањем монографије "Спомен-собе огледало историје и традиције 1804-1918", истоименог документарног филма и отварањем изложбе "Србија у Великом рату". Свечаности су присуствовали изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић, чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба, високе војне старешине, представници верских заједница те представници културног и јавног живота.
Генерални секретар Председника Републике Србије Никола Селаковић, отварајући изложбу "Србија у Великом рату", поздравио је присутне у име председника и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, нагласивши да је данашњи догађај, прослава завршетка и обележавање победе у Великом рату, чин којим се заокружује стогодишњица највећег страдања нашег народа и државе.
– Подсећати на историјске чињенице, на 28. јули 1914. године, на правди бога оптужену Србију пред целим светом да је узрочник и разлог избијања највећег рата у дотадашњој историји света, а затим Цера, Дрине, Мачковог камена, Колубаре и свих тих великих мученичких кланица, великих и херојских победа славне Српске војске, после толико прича у последње четири године, а нарочито у овој години, можда би било сувишно. Оно о чему мислим да нисмо довољно говорили, а што би требало да буде и најважнија порука за народ данас и убудуће, када говоримо о Великом рату и ето и славној епопеји и новије српске историје, јесте да је у току Великог рата из српског човека изашло све оно најбоље, најквалитетније и најсјајније што је српска душа носила у себи, рекао је Селаковић.
Селаковић је подсетио на часне подвиге српских официра попут мајора Светомира Ђукића, чији се витешки гест помиње у документарном филму "Спомен-собе огледало историје и традиције 1804-1918." и хуманост чувене сликарке Надежде Петровић која је изгубила живот негујући рањенике оболеле од тифуса.
– Ту јесте непоменуто, али у слици виђено, херојство чувеног и славног пуковника Миливоја Стојановића-Брке, легендарног команданта Гвозденог пука, који је ишао до краја, недозволиши и ником другом да иде испред његових официра, подофицира и војника. Као такав у борби је изгубио живот. Њега је славни Бинички уздигао до небеских висина посвећујући му "Марш на Дрину". Ту је и невиђено, до граница лудила упорно јунаштво Војводе Вука и реченица "Груниште ће бити наше, па макар и сви оставили кости овде". Он их је оставио. Али то је нешто о чему смо дуго ћутали. Подсетићу вас данас је 11. 11. 2018. године. Србија са својим савезницима слави стогодишњицу велике победе. Али 11. 11. 1968. године у Србији је прослава овога дана била забрањена. Једини који су се тада одважили, на челу са академиком Васом Чубриловићем, да организују прославу 50. годишњице победе Српске војске у Првом светском рату, добили су забрану од стране врха тадашње југословенске државе. Зато је нама и нашој генерацији и нашем Министарству одбране и Војсци Србије итекако похвално и на част служи то што овај дан, и не само овај дан, већ га све претходне четири године обележавамо на начин на који овакав повод то и заслужује, рекао је изасланик председника.
Селаковић је подвукао да није бачена ни најмања сенка на дела српског војника током Првог светског рата, јер да јесте, наши непријатељи не би пропустили да нас на то стално подсећају.
Он је истакао да је осим тога што је Србија у то време имала не само најбоље војнике и болничаре, победу извојевала због тога што је имала и најбољег врховног команданта регента Александра Карађорђевића.
– Можда је та неправда, које стварана према овим јубилејима у неком претходном периоду, према овим великим догађајима, према можда највећим данима српске историје уопште, а не само њеног новијег доба, била персонификовати у неправди која је показивана према регенту Александру, човеку који је читав свет задивио примером врховног команданта који од почетка до краја рата, судбину свога народа зарад своје војске и сваког свог војника делио до краја. Уверен сам да је дошло време када ћемо једну врсту дуга и према тој високој личности наше историје успети да покажемо, нагласио је Никола Селаковић.
Он је подсетио да је повлачење комплетне војске и државног апарата с делом становништва преко Албаније јединствен пример у историји те да је највиши функционер који је током окупације од 1915. до 1918. године остао у Србији био секретар Организације Црвеног крста.
– Све и да је неко хтео, капитулацију није имао ко да потпише, подвукао је Селаковић додавши да је можда највреднија особина коју је наш народ у то време показао била слога и саборност.
Пројекат који је обухватио Монографију, докоментарни филм и Изложбу поводом стогодишњице победе у Великом рату реализовала је Управа за традицију стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе у сарадњи са Медија центром "Одбрана" Управе за односе са јавношћу, Војним архивом и Историјским архивом Пожаревац. Монографија "Спомен-собе огледало историје и традиције 1804-1918." плод је посвећеног једногодишњег рада импозантног броја стручњака из области историографије, музеологије, архивистике, историје уметности и културе.
Државни секретар Александар Живковић, који се обратио у име Уређивачког одбора Монографије, рекао је да смо се окупили овде како бисмо ослушнули, упоредили и проверили колико смо, заиста, учинили да се сјајне и тешке победе Српске војске извојеване у том рату не забораве, да се чувају и преносе будућим генерацијама, као део културе сећања, али и као градивни материјал националног идентитета.
– Низ од 34 приказане спомен-собе баштини мањи део традиције српског народа, а ова монографија је само прва етапа у том значајном подухвату обнове сећања, с тежиштем на српској војној историји закључно с Првим светским ратом. Циљ читавог пројекта јесте свеобухватно и суштинско повезивање Војске Србије с њеном богатом и славном историјом. У складу с историјским чињеницама, свака јединица и установа Војске Србије баштини, чува и негује традиције одговарајућих састава Српске војске из различитих периода српске војне историје. Монографија нас, у том првом кораку, повезује с традицијом Српске војске. На њеном крају дат је и предлог нормативног уређења носилаца традиција команди, јединица и установа Војске Краљевине Србије из времена Првог светског рата, које је, наравно, потребно даље повезивати и дограђивати. Богато опремљена илустрацијама, документима и фотографијама предмета из тог периода, она представља сликовиту историјску ретроспективу српских војничких традиција, не само професионалним припадницима Војске Србије и Министарства одбране већ и широј публици, рекао је Живковић.
Он је додао да је мало народа увек било на правој страни историје, на страни правде и добра, а још мање малих народа који су својим великим жртвовањем уписани великим словима у светску историју.
– У време обележавања века који је протекао од Великог рата подсећамо се значајних личности, одсудних битака и великих победа. Српски војници који су на својим плећима изнели те пресудне историјске тренутке не смеју бити заборављени, они су годинама исписивали најсветије и најсветлије странице српске војне историје. Дубоко смо свесни чињенице да само онај ко познаје и поштује своју прошлост може да се одреди у садашњости и да планира будућност. Због тога је покретање обнове културе сећања кроз приказ спомен-соба у Министарству одбране и Војсци Србије, као прилог носача те културе била основна замисао при изради Монографије, рекао је Живковић.
Он је нагласио да у дугом низу српских војничких традиција изузетно значајно место заузима време од 1804. до 1918. године.
– У том периоду поново је рођена српска држава и њена оружана сила, која ће успети да изврши све пред њу постављене задатке на пољу националног ослобођења, од борбе за државну независност до победоносних ратова 1912–1918. године. Монографију “Спомен-собе – огледало историје и традиције 1804–1918.” зато и представљамо у години обележавања завршетка Првог светског рата, истакао је државни секретар.
У оквиру уметничког дела програма наступила је група Небојше Мастиловића која је извела композиције посвећене стогодишњици завршетка Првог светског рата, а Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије отпевао је композицију “Ој Србијо, мила мати”.
ФОТОГАЛЕРИЈА
