31.03.2016
Отворена изложба „Српска православна црква и руска емиграција (1920-1940)“
КЛИКНИТЕ ОВДЕ ЗА ВИРТУЕЛНУ ТУРУ КРОЗ ГАЛЕРИЈУ !
У Свечаној сали Дома Војске Србије данас је отворена изложба „Српска православна црква и руска емиграција (1920-1940)“, која је плод сарадње Архива Српске православне цркве и Медија центра „Одбрана“. Отварању изложбе присуствовали су Његова светост патријарх српски господин Иринеј, државни секретар у Министарству одбране Ненеад Нерић, амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, као и многобројни гости.Говорећи о односима два народа, директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин истакао је да су Руси увек помагали Србију, нарочито у периоду Великог рата, подсетивши да је након аустроугарског напада на Србију руски цар 31. јула наредио мобилизацију војске, чиме је рат подигнут на европски, а затим и светски ниво.
Он је истакао да је Србија добила прилику да узврати помоћ братском народу неколико година касније, када се, након револуције, ван граница Русије нашло више од 10 милиона Руса.
– Тадашњој елити руског народа братску руку пружили су краљ Александар Карађорђевић и српски народ. С друге стране, немерљив потенцијал руске емиграције између два рата извршио је позитиван утицај на Србију и то на свим пољима – науке, уметности, културе, архитектуре, медицине, индусрије, саобраћаја и одбране, рекао је пуковник Карапанџин, подсећајући да су тих година на просторима Србије живели директни потомци Суворова, Пушкина,Љермонтова, Булгакова и многих других познатих Руса.
Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве и аутор изложбе, истакао је да је револуција из 1917. године довела до промене друштвеног идржавног уређења у Русији, што је приморало велики број Руса да напусти своју земљу. Део њих се, наводи он, међу којима је било доста свештених лица, трајно настанио на простору бивше Југославије.
– Према службеној статистици и поузданим административним подацима, у Српској православној цркви је око 1929. године од 2.924 активна парохијска свештеника било 214 Руса, рекао је Пилиповић, напомињући да су они били значајни за свештенички сталеж који је током ранијих ратних година на нашим просторима био десеткован.
Отварајући изложбу, Његова Светост Партијарх Српски господин Иринеј истакао је да изложба представља историјску и културну истину односа српског и руског народа. Он је подсетио да су културне, историјске, црквене и духовне везе двају народа одувек биле јаке, напомињући да су Руси оставили дубог траг у српској историји и култури, јер су њихови професори, свештеници, уметници и научни радници након револуције у Русији стигли у Србију и заузели значајна места у културном и јавном животу наше земље.
– Наша црква је била лишена многобројних свештеника, а само у нишком крају, у Топлици, побијено је више од 150 свештеника. Та епархија је била готово празна посве Првог светског рата, а ту празнину су попунили многобројни руски свештеници, рекао је патријарх, наглашавајући да братске везе два народа који деле исту веру никада не смемо заборавити.
Архивистичка изложба састоји се од 121 експоната – докумената, фотографија, плаката, летака и новина. Изложба је посвећена осамдесетогодишњици упокојења великог руског архијереја, митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске Православне Заграничне Цркве Антонија Храповицког.
Руска емиграција на Балкану представља историјски феномен који последњих деценија привлачи све већу пажњу историчара. Иако су радови на ту тему бројни, од којих се многи одликују квалитетом и истраживачким резултатима, некоришћени архивски извори увек изнова бацају ново светло на поједине аспекте. Управо је такав случај с грађом из Архива Српске Православне Цркве, која је истраживачима и проучаваоцима прошлости готово непозната.Аутор изложбе и каталога је Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ, а рецензенти каталога су др Алексеј Тимофејев с Филозофског факултета у Београду и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
Отварање изложбе својим наступом увеличали су Прво београдско певачко друштво и црквено–дечији хор „Орлићи“.
Изложба ће бити отворена у Малој галерији до 16. априла, сваког дана, осим недеље, у времену од 11 до 19 часова.
ФОТОГАЛЕРИЈА
