10.11.2015
Откривен бронзани рељеф са ликом Владислава Петковића Диса
У холу Дома Војске Србије данас је свечано откривен бронзани рељеф са ликом српског песника и родољуба Владислава Петковића Диса, аутора Мирка Мркића Острошког. Свечаном скупу присуствовали су државни секретар Ненад Нерић и песникова унука Радмила Лиса Браун.Пре свечаног откривања спомен-обележја гостима се, у име домаћина, обратио директор Медија центра „Одбрана” пуковник Стевица С. Карапанџин. Он је истакао да је идеја да се централни хол претвори у својеврсну галерију почела да се реализује на Дан државности, Сретење, када је председник Србије открио спомен обележје „На бранику отаџбине”. Потом су се низали ликови у бронзи: Надежде Петровић, Ђорђа Вајферта, генерала Јована Драгашевића, Станислава Биничког, Арчибалда Рајса, генерала Коче Поповића, а ево сада и Владислава Петковића Диса.
- То су личности које нас подсећају да је и у рату могуће бити човек, дати најбоље од себе народу, отаџбини, за све они који бејаху, за оне који долазе, за вечност. Наш дуг према њима је да се сећамо и да достојно чувамо наслеђе за будуће генерације, рекао је пуковник Карапанџин.
Бронзани рељеф открио је академик Матија Бећковић, који је потом подсетио на личност песника: – Дис није само дика српске поезије и творац најтананије мелодије српског језика, него и један од најсветлијих ликова у српском војевању за слободу. Иако је због узаних прсију био ослобођен војне обавезе, Дис није себе поштедео албанске голготе. Још 1913. своју збирку песама „Ми чекамо цара” посветио је команданту Прве армије престолонаследнику Александру Карађорђевићу, а своју смрт предвидео је, именовао и опевао у песми „Утопљене душе”, шест година пре него што се обистинила.
Аутору спомен-обележја Мирку Мркићу Острошком, ово је треће дело изложено у Дому Војске Србије, поред спомен обележја „На бранику отаџбине” и „Надежда Петровић, ратна болничарка”. Он је у краћем обраћању открио да је за настанак последњег дела заслужна једна дама – Дисова унука Радмила Лиса Браун.
Уметнички део програма „Песме које вечно остају – Велики рат у песмама”, који су припремили Медија центар „Одбрана” и Удружење ратних добровољаца Србије од 1912. до 1918, најавила је Дисовом песмом драмска уметница Биљана Ђуровић.
У програму су наступили вокални солисти Данка Стојиљковић, Данило Живковић, Биљана Петковић, Весна Димић, Ивица Станчић и Алекса Зарев, уз сарадњу Ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички”. Они су певали песме које вечито остају и драгоцено су подсећање на догађаје и прилике у Србији с почетка 20. века, у време великих искушења по српски народ и државу. То су „Лађа се креће Француска”, „Мој Милане кад у војску пођеш“, „Војниково писмо”, „Млади капетане”, „У ливади, под јасеном, вода извире...”, „Од када ми фрула не звони”, „Ја љубим Миљу” , „Тамо далеко”...
Стихове Владислава Петковића Диса казивали су студенти Академије лепих уметности у Београду Емилија Несторовић и Оливера Гуцоњић из класе професора Виде Огњеновић и Никола Угриновић и Александар Петровић из класе професора Божидара Ђуровића.
ФОТОГАЛЕРИЈА
