07.02.2019
Отворена изложба „Цензурисана пошта у Првом светском рату“
У Малој галерији Дома Војке Србије вечерас је отворена изложба под називом „Цензурисана пошта у Првом светском рату“. Реч је о поставци која потиче из приватне колекције Владислава Пријића.На отварању изложбе присутнима се у име Медија центра „Одбрана” обратила Јелена Кнежевић, виши кустос, начелник Галерије, а о изложби су поред аутора Владислава Пријића говорили Влада Арсић, писац, уредник и новинар и Стојан Батинић, бригадни генерал у пензији, који је изложбу и свечано отворио.
Јелена Кнежевић подсетила је да је Медија центар „Одбрана“ организовао 25 изложби посвећених Првом светском рату у годинама када се обележавала стогодишњица овог историјског догађаја. Због важности ове поставке она је на почетку истакла и чињенице да је је у Србији дописна карта почела да се користи 1873. године, док су се 1895. године појавиле разгледнице које су постале средство масовне комуникације у том периоду.
Аутор ове поставке Владислав Пријић истакао је да је Први светски рат непресушан историјски извор, те подсетио на време када је мала српска држава успела да се консолидује у туђини. Пријић посебно место у тој реорганизацији државног апарата посвећује пошти. Он је одржао и кратко предавање о врсти шифровања тадашње поште, истичући притом специјални третман који су писма српске војске пролазила.
Свака пошта пролазила је војну цензуру и оверавана је посебним жигом или потписом у одређеној боји оловке и тек тада је упућивана на адресу примаоца. У случају да се прималац налазио на окупираној територији, пошта је пролазила и цензуру окупатора.
Пошта која је одлазила са окупиране територије, тј. из Србије, била би послата у Женеву, одакле је преко Црвеног крста слата примаоцу. Тако на дописницама које су послате из окупиране Србије постоји жиг поште пошиљаоца, овера окупаторске цензуре, жиг Црвеног крста Женеве, жиг пријема у српској Врховној команди, преглед српске војне цензуре, жиг армије и жиг пука где се налазио прималац.
На појединим доставницама приметно је прецртавање одређених података које је вршила цензура, ако се мислило да су од важности и да могу користити непријатељу.
Функционисање ових пошта престало је са демобилизацијом српске војске у марту и априлу 1920. године (код Треће армије и неких пешадијских пукова 1917. године).
Влада Арсић рекао је да је ова изложба још једна прилика да освежимо сећање на најтрагичнији период у српској историји, нарочито након деценија потискивања ових чињеница. У том смисли Арсић је подсетио на епидемију пегавог тифуса када је нација била на ивици биолошког опстанка, а ми о том догађају данас имамо мало података. Управо су због тога, наглашава, оваква подсећања од изузетног значаја, нарочито за млађе генерације.Бригадни генерал у пензији Стојан Батинић, који је на крају изложбу отворио, подсетио је на историјске чињенице голготе и изгнанства српског народа у Првом светском рату, те функционисање народа у тим околностима, с посебним акцентом на велику жртву српског народа и државе.
Изложба „Цензурисана пошта у Првом светском рату“ у Малој галерији Дома Војске Србије биће отворена до 26. фебруара.
ФОТОГАЛЕРИЈА
