10.11.2017
О писцу демијургу и граници између уџбеника и књижевности
Велика историографија даје слику и чињенице о епохама и збивањима, а књижевност наступа ту где наука остави празан простор, да дода нове скице за слике времена и тако попуни празнине. Али ту већ лежи огромна одговорност на писцу који тада добија улогу демијурга – једно је кад дода цртице за већ постојеће чињенице, али неморална књижевност, она која шаље потпуно погрешну поруку, недопустива је, објаснио је Александар Гаталица, књижевник, преводилац и музички критичар, на вечерашњем сусрету са читаоцима у Дому Војске Србије, чија је главна тема била његова најнаграђиванија књига – „Велики рат“. „Тај празан простор који је остао за приповедање о Првом светском рату био је један од два мотива за настанак ове књиге“, рекао је Гаталица. „Други мотив је сазнање да се о том сукобу код нас није много писало. Погледајте – време уочи рата је остало познато као „дивно доба“, тј. Belle Epoque, када су четири велика царства владала светом, наука, укључујући и психоанализу, доживела невероватан напредак, а људи веровали да ће двадесети век бити најсрећнији у историји. А десило се супротно: Велики рат је убио целу епоху и, још горе, наде генерација.“
Говорећи о књизи која је, кад се појавила, побрала све главне награде у нас укључујући и НИН-ову као и награду „Меша Селимовић“, препуној ликова међусобно помешаних као у каквом ткању, шарама на тепиху, Гаталица је казао да је предмет књижевности да поставља питања али тако да читаоцима да могућност да сами дођу до одговора: „Ако би књижевност наметала одговоре, онда би она била уџбеник.“Сусрет са књижевником био је део новог програма МЦ „Одбрана“, „С писцем у лице“, у коме ће Медија центар угостити бројна велика пера домаће књижевности. Разговор с писцем водила је Невена Станисављевић, а одломке из књиге читала је глумица Лидија Марковић.
ФОТОГАЛЕРИЈА
